Skupština Kragujevca usvojila ključne planove za energetsku stabilnost i infrastrukturni razvoj grada

Na 14. redovnoj sednici Skupštine grada Kragujevca usvojen je niz odluka usmerenih na infrastrukturni razvoj, energetsku stabilnost i unapređenje socijalne politike. Ključna tačka zasedanja bila je usvajanje Plana detaljne regulacije „Zona stanovanja Mali Bagremar“, čime su definisani okviri za plansku izgradnju i održivi razvoj ovog dela grada uz uvažavanje javnog interesa.

Značajan iskorak u komunalnoj sferi predstavlja donošenje Programa toplifikacije grada Kragujevca za period 2025–2035. godine. Direktor preduzeća „Energetika“, Aleksandar Lazović, istakao je da ovaj dokument garantuje sigurnost u snabdevanju toploтном energijom. Prema njegovim rečima, sistem je projektovan tako da u slučaju prekida snabdevanja gasom može koristiti alternativna goriva iz rezervi koje obezbeđuju rad do 45 dana. Program takođe predviđa implementaciju toplotnih pumpi i obnovljivih izvora energije radi dugoročne stabilnosti sistema.

U domenu finansijske kontrole, odbornici su odlučili o angažovanju eksterne revizorske kuće za reviziju završnog računa budžeta za 2025. godinu. Član Gradskog veća za finansije, Nenad Stanišić, objasnio je da je ovakva odluka doneta uz saglasnost Državne revizorske institucije, koja je potvrdila da Kragujevac ove godine neće biti predmet njihove direktne kontrole.

Skupština je podržala i inicijativu udruženja osoba sa invaliditetom za izradu Strategije pristupačnosti grada za period 2027–2031. godine. Cilj ovog dokumenta je uklanjanje barijera i poboljšanje uslova života za osobe sa invaliditetom, starija lica i decu, čime se teži postizanju pune inkluzije svih građana.

Kada je reč o javnim preduzećima, JKP „Vodovod i kanalizacija“ odobrena je subvencija od 30 miliona dinara za nastavak revitalizacije reni bunara na Moravskom sistemu. Takođe, data je saglasnost na planove JKP „Šumadija“ koji se odnose na nabavku osnovnih sredstava i program zoohigijene.

Na sednici su donete i odluke o formiranju novih mesnih zajednica, Đuriselo i Goločelo, koje će ubuduće funkcionisati nezavisno od MZ Dragobraća. Na kraju, usvajanjem Strateških karata buke, Kragujevac je postao jedan od prvih gradova u Srbiji koji je stvorio osnov za izradu akcionog plana zaštite od buke, usklađujući se tako sa nacionalnim zakonodavstvom i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine.