Psihologija proučava baš sve aspekte ljudskog ponašanja. Svaki naš postupak je detaljno analiziran, a čak i ako se ne razmišlja o tome šta znače, profesionalci se prilagođavaju kontekstu kako bi izvukli zaključke, piše Krstarica.
Psihologija se ovom prilikom bavila stavom koji ljudi zauzimaju kada pomažu konobarima u njihovom poslu. Da bi olakšali teret, gosti mogu da predaju tanjir, čašu i pribor za jelo koje su koristili da bi ubrzali rad konobara, piše Krstarica.
Prema studiji Lačana Brauna, britanskog novinara specijalizovanog za kolaborativni rad sa psihologijom, ljudi doživljavaju „prosocijalno“ ponašanje kada sarađuju, u ovom slučaju, sa konobarima. Ovaj proces naglašava empatiju prema drugima i potpuno nesebičan rad, bez nagrade za uslugu.
Stoga, ako pojedini gost svojom voljom pristane da pokupi mrvice koje su ostale na stolu ili upotrebi salvetu da počisti ostatke hrane, sarađuje sa konobarom u aktivnostima koje su povremeno haotične zbog stalnog prometa u restoranima.
Odgajani u konceptu „društvene savesti“, ljudi koji imaju tu sposobnost da razumeju i dele osećanja sa drugima,bivaju drugačije percipirani od strane svojih bližnjih, koji registruju ta dela i drugačije se povezuju sa onima koji, naprotiv, ignorišu njihovo prisustvo i ne doprinose njihovom zadatku.
Međutim, studija psihologije se tu ne zaustavlja. Kao što je gore navedeno, psihologija dešifruje moždane strukture ljudi i zašto se ponašaju na određene načine u različitim situacijama. Pored nesebične saradnje sa drugima, pogledi, koji povezuju sa drugima, kriju i tajne.
Na ovu temu osvrnula se psihološkinja Paula Martinez Baral, koja je magistrirala kognitivnu neuronauku, objasnila je da se ljudi ponašaju u skladu sa emocionalnim, kulturnim i društvenim kontekstom u kojem se kreću.
Dijagnoza stručnjaka zasnivala se na pet stubova: dominacija ili prkos, emocionalna povezanost, interesovanje ili privlačnost, procena ili prosuđivanje i nepoverenje ili odbrana. Prema njenim rečima, kada vas osoba pogleda pravo u oči, to odgovara jednom ili više ovih razloga.
Dominacija ili prkos: Kada osoba drži intenzivan pogled ne trepćući ili skrećući oči, možda želi da nametne autoritet, signalizira kontrolu ili uspostavi dominantnu poziciju.
Duboka emocionalna povezanost: Ako se staložen pogled kombinuje sa opuštenim izrazom lica ili blago podignutom obrvom, to se često tumači kao znak istinskog interesovanja, pažnje ili čak privlačnosti.
Interesovanje ili privlačnost: Proširene zenice (nehotična reakcija tela) su često povezane sa fizičkom ili emocionalnom privlačnošću. Kada neko gleda širom otvorenih očiju, to može pokazati emocionalno ili seksualno interesovanje.
Evaluacija ili prosuđivanje: Stalan pogled takođe može ukazivati na to da osoba pažljivo analizira šta druga osoba govori ili radi, kao oblik evaluacije.
Nepoverenje ili defanzivnost: U nekim slučajevima, sužene oči i prodoran pogled mogu ukazivati na nepoverenje, sumnju ili da se neko brani u pogledu onoga što čuje.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.