Kina unapređuje svoju tradicionalnu industrijsku bazu, istovremeno razvijajući nove sektore koji bi mogli oblikovati buduću konkurentnost, u nastojanju da se pomeri sa prednosti zasnovanih na obimu proizvodnje i troškovima ka industrijskom modelu zasnovanom više na inovacijama, kao i da unese novi zamah u visokokvalitetni razvoj zemlje.
Kako piše Sinhua, u ekonomskom pregledu, u prvoj polovini 2026, najveća svetska proizvodna sila zabeležila je rast industrijske dodatne vrednosti od 5,4 odsto na godišnjem nivou, pri čemu je industrijski sektor doprinosio sa više od 35 odsto ukupnom ekonomskom rastu.
Petnaesti kineski petogodišnji plan (2026–2030) naglašava razvoj modernog industrijskog sistema u kojem će napredna proizvodnja biti osnovni stub. Po fabrikama i industrijskim klasterima odvija se dvostruka transformacija – modernizacija postojećih industrija uz istovremeni razvoj novih pokretača rasta.
Tradicionalne industrije i dalje predstavljaju važan deo kineske industrijske snage, a sve više se menjaju pod uticajem tehnologije i inovacija.
Velika industrijska preduzeća zabeležila su rast profita od 18,8 odsto na godišnjem nivou u prvih pet meseci, dok su ključni sektori nastavili da podržavaju ukupan industrijski rast.
Proizvodnja opreme izdvojila se kao jedan od sektora sa najznačajnijim doprinosom. Taj sektor učestvovao je sa 23,5 odsto u ukupnom rastu industrijske dodatne vrednosti u prvoj polovini godine, zahvaljujući snažnim rezultatima u oblastima poput brodogradnje, automobilske industrije i napredne opreme.
Kineska brodogradnja predstavlja primer ove transformacije. Kao najveći svetski proizvođač brodova, Kina ubrzano preobražava svoju brodograđevinsku industriju kako bi unapredila globalnu konkurentnost.
U brodogradilištima u Nantongu, u provinciji Điangsu, proizvodne linije rade punim kapacitetom, a neke narudžbine protežu se sve do 2030. godine. Izvoz je činio više od 90 odsto ukupne kineske proizvodnje završenih brodova, i novih narudžbina i postojećeg portfelja narudžbina, što ukazuje na rastuću konkurentnost zemlje u visokotehnološkoj proizvodnji.
Trend unapređenja proširio se i na širi industrijski pejzaž. Od 41 glavne industrijske kategorije, njih 32 zabeležile su rast u prvoj polovini godine. Industrije poput elektronike, specijalizovane opreme, opšte mašinogradnje, automobilske i elektroindustrije zajedno su doprinele sa više od polovine ukupnog industrijskog rasta.
Digitalne i inteligentne tehnologije takođe preoblikuju realnu ekonomiju, otvarajući nove izvore industrijskog rasta.
Sistemi za vizuelnu kontrolu zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu automatski da otkrivaju nedostatke na nivou mikrona, značajno povećavajući efikasnost. Veliki industrijski jezički modeli takođe ubrzavaju razvoj antitela i lekova na bazi malih molekula, skraćujući vreme pretkliničkog razvoja ciljanih terapija protiv raka i drugih novih lekova za 40 odsto. Kroz praktičnu primenu u industriji, Kina ubrzava sprovođenje svoje inicijative „veštačka inteligencija plus“ u okviru realne ekonomije.
Kina je izgradila više od 56.000 pametnih fabrika osnovnog nivoa, više od 9.000 pametnih fabrika naprednog nivoa i više od 500 pametnih fabrika vrhunskog nivoa, dok je primena veštačke inteligencije među proizvodnim kompanijama iznad određene veličine premašila 30 odsto.
Dok unapređuje tradicionalne sektore, Kina ubrzava razvoj novih industrija koje bi mogle oblikovati budući rast.
Uspon inteligentne proizvodnje jedan je od primera. U junu je kineska kompanija za otelotvorenu veštačku inteligenciju AGIBOT isporučila svog 15.000. robota sa otelotvorenom inteligencijom, samo tri meseca nakon što je dostigla granicu od 10.000 jedinica. Brzo širenje odražava rastuću komercijalizaciju humanoidnih robota i tehnologija veštačke inteligencije.
Podaci Ministarstva industrije i informacionih tehnologija pokazuju da je Kina razvila više od 400 kompletnih proizvoda humanoidnih robota, što čini više od polovine ukupnog svetskog broja, naglašavajući brzo širenje prisustva Kine u sektoru robotike.
U prvoj polovini godine, roboti sa četiri noge razvijeni u Kini činili su gotovo 70 odsto globalne prodaje.
Niz tehnoloških dostignuća ukazao je na zamah industrija zasnovanih na inovacijama, uključujući prvu globalnu masovnu proizvodnju T1200 ugljeničnih vlakana ultravisoke čvrstoće i objavljivanje otvorenog velikog jezičkog modela Kimi K3.
Novi pokretači rasta, uključujući naprednu proizvodnju, digitalnu ekonomiju i moderne usluge, činili su više od 40 odsto kineskog ekonomskog rasta u prvoj polovini godine, pokazuju zvanični podaci.
Sledeći sloj kineske industrijske snage dolazi i od manjih specijalizovanih kompanija. Proizvodnja „malih džinova“ na nacionalnom nivou, preduzeća koja se fokusiraju na nišne tehnologije i specijalizovanu proizvodnju, povećana je za 10,4 odsto na godišnjem nivou. Ove kompanije pomažu u popunjavanju praznina u lancima snabdevanja i jačanju kineskog industrijskog ekosistema.
Zajedno, ovi trendovi ukazuju na šire restrukturiranje kineske industrijske ekonomije. Vang Guanhua, portparol Nacionalnog biroa za statistiku, rekao je da će Kina nastaviti da podržava rast novih i budućih industrija, istovremeno unapređujući tradicionalne sektore, sa ciljem da obezbedi nesmetan prelazak sa starih izvora rasta na nove.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.