Sigurna kuća u Nišu: „Više od 60 odsto školske dece doživelo neki oblik nasilja“

Najnovije istraživanje koje je obuhvatilo oko 8.000 dece u 77 osnovnih i srednjih škola širom Srbije pokazalo je da je više od 60 odsto dece doživelo neki oblik nasilja, izjavila je danas direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.

Ona je kazala da je najčešće reč o verbalnom nasilju, ali je prisutno i fizičko i digitalno nasilje.

„Posebno zabrinjava podatak da 27 odsto dece o pretprljenomm nasilju nije pričalo ni roditeljima, ni nastavnicima, niti nekoj stručnoj službi škole“, istakla je Šćekić na skupu „Briga o deci kao zajednička odgovornost“, organizovanom povodom 25. februara, Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja.

Šćekić je navela da je Sigurna kuća u Nišu pre dve godine otvorila Savetovalište za decu žrtve nasilja i dodala da je to savetovalište za sada jedino u Srbiji koje pruža terapeutske usluge deci koja su pretrpela nasilje.

Pored toga, dodala je ona, Sigurna kuća otvorila je i savetodavnu dečiju liniju putem koje se deca i mladi mogu obratiti za savet stručnjaka za bilo koji problem koji imaju.

Psihoterapeut Sigurne kuće Maja Todorović rekla je na skupu da je niški Centar za socijalni rad do sada u Savetovatilište za decu žrtve nasilja uputio dvadesetšestoro dece.

„Od tog broja njih troje je preživelo vršnjačko nasilje, a ostala deca su preživela porodično ili seksualno nasilje“, kazala je Todorović.

Prema njenim rečima, deca koje Centar za socijalni rad uputi u Savetovalište budu uključena u psihoterapiju koja podrazumeva 20 ili 25 razgovora.

Todorović je kazala da su putem dečije telefonske linije koja je anonimna, poverljiva i besplatna u proteklih godinu dobili su više od 100 poziva, a oko jedna četvrtina bila je zbog vršnjačkog nasilja.

Direktor Savetodavno-edukativnog centra iz Niša Bojan Grujić izjavio je na skupu da je, kada govorimo o vršnjačkom nasilju, najveći problem prezaštićenost dece.

„Naša deca su žrtve plišane pedagogije. Problem te plišane pedagogije i preterane ljubavi jeste da deca krenu u prvi razred, a nekada i izađu iz osnovne škole, a da se nisu oslobodila egocentrizma“, istakao je Grujić.

On je kazao da stručnjaci Savetodavno-edukativnog centra poručuju roditeljima da je ljubav samo gorivo, da ona niti obrazuje, niti vaspitava, niti razvija vrednosti.

„Obrazovanje i vaspitanje su u zoni napora, u zoni logike i pokušavamo da razvijemo određene veštine i kod roditelja i kod dece kako da rade sa decom koja imaju probleme u ponašanju“, naglasio je Grujić.

On je kazao da se u rizičnoj kategoriji kada se govori o vršnjačkom nasilju nalaze, osim prezaštićene dece, i deca koja su žrtve porodičnog nasilja jer je mali je korak od nekog ko je žrtva nasilja do nekog ko je nasilnik ili nekog ko ima sociopatske obrasce ponašanja.

„Takođe imamo decu sa problemima u ponašanju iz spektra autizma, ali imamo i decu koja imaju poremećaj pažnje udružen sa hiperaktivnošću. Od sedam do 12 odsto školske dece je sa tim poroblemima“, izjavio je Grujić.

Prema njegovim rečima „tanka je linija“ između vaspitno zapuštenog deteta i deteta koje ima probleme sa kojima se rodi.