Si Đinping redefiniše razumevanje uspeha u upravljanju kod kineskih zvaničnika

Sijalica nije nešto što bi većina ljudi povezala sa upravljanjem državom. Ipak, pre gotovo četiri decenije, dok je radio u jednom od najsiromašnijih delova istočne kineske provincije Fuđijan kao partijski sekretar prefekture Ningde, Si Đinping rekao je lokalnim zvaničnicima da je obezbeđivanje pristupa osnovnim životnim potrepštinama za ljude u udaljenim područjima, čak i tako jednostavnim stvarima kao što su sijalice i sapun, takođe merilo dobrog upravljanja.

Kako piše Sinhua, ta izjava je naglasila jedno univerzalno i duboko pitanje: da li učinak zvaničnika treba procenjivati na osnovu kratkoročnih ekonomskih dobitaka, vidljivih projekata, formalnih priznanja ili konkretnih poboljšanja u životu ljudi?

Si je odgovorio onim što je opisao kao „ispravno razumevanje toga šta znači dobro obavljati posao“, vodeći princip za zvaničnike koji daje prednost dobrobiti ljudi i vrednuje dugoročne, opipljive rezultate koji možda nisu odmah vidljivi, ali su ostvareni kroz razumno donošenje odluka i konkretne poteze.

Krajem februara, Centralni komitet Komunistička partija Kine, sa Sijem na čelu, pokrenuo je kampanju učenja na nivou cele partije, podstičući njene članove, posebno zvaničnike na nivou okruga i direktora, ili višem, da isprave svoj način razmišljanja o učinku u upravljanju kako bi postizali rezultate koji „izdržavaju proveru u praksi, u očima naroda i tokom vremena“.

Kampanja, koja će trajati do jula, ima za cilj da ispravi pogrešna shvatanja o upravljanju koja često dovode do projekata iz taštine, skrivenih rizika, velikih opterećenja za lokalne zajednice i nezadovoljstva javnosti.

To predstavlja najnoviji napor Sija, koji je sada generalni sekretar Centralnog komiteta partije, predsednik Kine i predsedavajući Centralne vojne komisije, da ojača samoupravljanje partije, nakon prošlogodišnje inicijative za unapređenje ponašanja, ukazuje Sinhua.

„Stalno unapređivanje efikasnosti samoupravljanja partije predstavlja krajnju garanciju za ekonomski i društveni razvoj“, rekao je Si.

Taj naglasak je ponovljen tokom inspekcijske posete 23. marta, kada je Si istakao ulogu partijskog vođstva i izgradnje partije u razvoju nove oblasti Siong’an, modernog grada u nastajanju, oko 100 kilometara južno od Pekinga, u centar inovacija i model visokokvalitetnog razvoja. Si je pozvao zvaničnike u Siong’anu da preuzmu odgovornost, posvete se sprovođenju politika i ostvare dobre rezultate.

Partijski teoretičari navode da se najnovija kampanja fokusira na jačanje političkog razvoja partije i njenog kadrovskog sastava. Kako je Kina ušla u početnu godinu 15. petogodišnjeg plana (2026–2030), ostvarenje razvojnih ciljeva u velikoj meri zavisiće od toga da li zvaničnici deluju sa ispravnim razumevanjem uspeha u upravljanju i pragmatičnim pristupom.

Eduardo Regalado, istraživač u kubanskom Centru za međunarodnu politiku, rekao je da je razvijanje ispravnog pogleda na učinak kod zvaničnika postalo ključni koncept u okviru upravljačkog modela Komunističke partije Kine u novoj eri i da će pomoći K

Jedan od ključnih ciljeva kampanje jeste da se suzbije tendencija kod pojedinih zvaničnika da žrtvuju dobrobit građana kako bi ulepšali svoje rezultate u radu.

Na jednom sastanku na visokom nivou, Si Đinping je osudio rasipanje sredstava na ulepšavanje fasada u nekim ruralnim područjima u trenutku kada su se tek izvukla iz siromaštva ili su se i dalje borila s njim.

Si je rekao da raskošno trošenje na krečenje zidova  nešto što  „ne hrani niti oblači ljude“ predstavlja  „besmisleno trošenje javnog novca“.

Dok neki zvaničnici greše zbog nepromišljenosti, drugi se svesno odlučuju za nečinjenje. Neki igraju na sigurno i izbegavaju odgovornost, verujući da  „što više sudova opereš, više ćeš ih razbiti“.

Si je u više navrata kritikovao takve neaktivne  „fine momke“ i  „one koji sede na ogradi“, ističući da oni kojima nedostaje posvećenost neće postići ništa i mogu ugroziti ključne poduhvate.

Nasuprot tome, jedan uzor dobrog upravljanja kojeg Si često navodi jeste Điao Julu, skromni partijski sekretar slabo poznatog ruralnog okruga Lankao u centralnoj kineskoj provinciji Henan početkom 1960-ih.

Suočen sa peščanim olujama, poplavama i široko rasprostranjenom zaslanjenošću zemljišta, zbog čega su se mnogi stanovnici borili da prehrane sebe, Điao i njegove kolege su neumorno radili na sadnji zaštitnih pojaseva kako bi se borili protiv nadiranja peska i poplava i pomogli Lankau da postepeno prevaziđe hronične nestašice hrane. Međutim, Điao nije doživeo da vidi pune rezultate tih napora, jer je preminuo od raka jetre u 42. godini 1964.

Si je bio duboko dirnut kada je prvi put pročitao Điaovu priču kao srednjoškolac. Rekao je da je Điaov duh, obeležen pristupom u kojem su ljudi na prvom mestu i neumornom, nesebičnom posvećenošću, bio vodilja tokom njegovog sopstvenog puta od lokalnog funkcionera do najvišeg lidera Kine.

Početkom 1980-ih, dok je radio u okrugu Džengdinga u severnoj kineskoj provinciji Hebej, Si je pomogao da se smanje državne kvote za otkup žita, koje su tom području donele reputaciju  „okruga visokog prinosa“, nakon što je saznao da su neki poljoprivrednici ostajali bez dovoljno hrane za sebe.

 „Džengding će se radije odreći slave nacionalnog uzora u visokoj proizvodnji žita nego ugroziti dobrobit našeg naroda“, rekao je.

Za Sija, upravljanje treba da bude vođeno potrebama ljudi, a ne političkim pokazivanjem. Pravi cilj jednog zvaničnika, kako je rekao, ne bi trebalo da bude visoka funkcija, već ispunjavanje očekivanja građana.

Oslanjajući se na sopstvena iskustva siromaštva na selu iz tinejdžerskih dana, Si je ubrzo nakon što je u novembru 2012. preuzeo najvišu partijsku funkciju pokrenuo nacionalnu kampanju za iskorenjivanje ekstremnog siromaštva, mobilišući čitav partijski aparat ka tom cilju. Pod njegovim vođstvom, Kina je za osam godina izvukla skoro 100 miliona ruralnih stanovnika iz apsolutnog siromaštva. 

Posmatrajući ublažavanje siromaštva ne kao krajnji cilj, već kao odskočnu dasku ka ispunjenju očekivanja ljudi o boljem životu, Si Đinping je zatim prešao na širu viziju, ostvarenje zajedničkog prosperiteta za sve i izgradnju velike moderne socijalističke države do sredine veka.

Međutim, postavljanje pravih ciljeva predstavlja samo deo zadatka. Zato je Si stavio snažan naglasak na unapređenje institucionalnog okvira koji uređuje ponašanje zvaničnika. Istakao je da je, uz razvijanje ispravnog načina razmišljanja, neophodno ojačati sisteme koji ograničavaju i nadziru vršenje vlasti.

Istovremeno, kako bi podstakao zvaničnike da preuzimaju odgovornost, Si je postavio jasne kriterijume za izbor i imenovanje.

Zvaničnici koji greše sa dobrim reformskim namerama ili zbog nedostatka iskustva moraju biti zaštićeni i razlikovani od onih koji svesno krše disciplinu i zakon ili to čine radi nezakonite koristi, u skladu sa principom  „tri razlike“ koji je predložio.

 „Zvaničnici treba da se biraju i unapređuju na osnovu onoga što su uradili, šta su postigli i da li njihov rad prepoznaju i partija i narod“, rekao je Si u izjavama objavljenim u časopisu Ćiuši u martu, nakon pokretanja kampanje.

 „Prednost se mora dati onima koji se usuđuju da preuzmu odgovornost, pokazuju inicijativu, umeju da ostvaruju rezultate i postižu izuzetne učinke“, dodao je Si.

Najnovija kampanja za izgradnju kulture dobrog upravljanja naglašava potrebu da se polazi od stvarnosti i poštuju objektivni zakoni.

Ovaj poziv ima za cilj da reši probleme poput onih kada pojedine lokalne sredine slepo kopiraju uspehe drugih, što odražava preterano oslanjanje na jedan model i nedostatak pragmatičnog i promišljenog odlučivanja.

Na prošlogodišnjoj Centralnoj ekonomskoj radnoj konferenciji, Si je kritikovao pojedine lokalne vlasti zbog slepog praćenja trendova bez obzira na lokalne uslove, bilo da se radi o priključivanju razvoju industrije čipova ili o žurbi da se prate projekti  „novog trija“- električnih vozila, litijumskih baterija i fotonapona.

Si je u više navrata naglašavao važnost zasnivanja rešenja na lokalnim uslovima, što je ujedno i jedno od obeležja njegovog pristupa upravljanju.

On često upoređuje donošenje politika sa pronalaženjem pravog ključa za svaku bravu – idejom koja odbacuje univerzalna rešenja i naglašava prilagođavanje politika različitim okolnostima.

Bilo da govori o urbanom razvoju ili energetskoj politici, Si upozorava na ideje koje su odvojene od stvarnosti. Pod njegovim vođstvom, Kina je ostvarila značajan napredak u zelenoj tranziciji i postavila ambiciozne ciljeve da dostigne vrhunac emisija ugljen-dioksida pre 2030. godine i postigne ugljeničnu neutralnost pre 2060. godine.

Ipak, ove obaveze ne znače da treba težiti nerealnom i sveobuhvatnom gašenju tradicionalnih energetskih projekata, poput uglja.

Godine 2024, tokom posete opštini Čongćing na jugozapadu Kine, Si je naglasio da, iako zeleni razvoj mora napredovati, obezbeđivanje stabilne energetske snabdevenosti ostaje od ključnog značaja.

„Prvo napunite stomak, pa onda jedite dobro“, rekao je, upozoravajući na previše idealistički pristup.

Si je takođe upozorio na pogrešne stavove o dostignućima koji vode ka „napuhanim statistikama“, lažnim lansiranjima projekata ili „BDP-u vođenom fakturama“ – fenomenu u kojem lokalne vlasti koriste povraćaj sredstava da privuku fiktivne kompanije i stvore lažan ekonomski bum.

Ova praksa je sada navedena kao ključni zadatak za ispravljanje u 2026. godini.

Sue Điping, predsednik proizvođača optičkih vlakana, primetio je da je suzbijanje ovakvih zloupotreba dalo firmama koje posluju po zakonu stvaran osećaj sigurnosti, jačajući njihovo poverenje u širenje investicija.

Borba protiv fabrikovanja podataka odražava Sijevo dugogodišnje insistiranje na integritetu. Godine 2017, nakon što je provincija Liaoning na severoistoku Kine prijavila negativan rast nakon suzbijanja falsifikovanih ekonomskih podataka, Si je potvrdio vrednost takve iskrenosti.

Rekao je da, iako stvarni podaci možda nisu impresivni, oni su „zaista lepi“ jer su autentični, obećavajući nepokolebljivu podršku centralnih vlasti onima koji otkrivaju stvarno stanje, umesto da promovišu lažni prosperitet. 

Kineski Narodni kongres je 12. marta odobrio cilj rasta BDP-a od 4,5 – 5 odsto za 2026, uz obećanje da će se „truditi da u praksi bude bolje“.

Ista pragmatičnost ogleda se u 15. Petogodišnjem planu, koji su zakonodavci odobrili istog dana. Plan navodi da će rast BDP-a biti održavan u razumnom okviru, uz godišnje ciljeve postavljene u skladu sa okolnostima. Drugi ciljevi navedeni u ovom planu takođe pokazuju prizemljen, realan pristup.

„Ova rešenja odražavaju jasnu vrednosnu orijentaciju: razvoj se ne može zasnivati na efektnim gestovima ili grandioznom isticanju. Zvaničnici moraju da zavrnu rukave i fokusiraju se na stvarne rezultate“, rekao je Ju Šaosiang, istraživač u Nacionalnoj akademiji kineske modernizacije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka.

„Kada ulazimo u period 15. Petogodišnjeg plana, moramo raščistiti blato i pročistiti vazduh“, rekao je Si, pozivajući zvaničnike da primene pristup traženja istine i pragmatizma pri izradi nacionalnih i lokalnih planova.

„Svi planovi moraju biti utemeljeni u realnosti, te težiti stabilnom rastu bez napuhanih cifara, i promovisati visokokvalitetan, održiv razvoj. Oni koji deluju nepromišljeno, postavljaju ciljeve sloj po sloj ili pokreću projekte nepromišljeno biće odgovorni“, dodao je.

Od početka svog javnog služenja, Si je isticao da je važno služiti dugoročnim interesima zemlje, umesto traženja ličnog priznanja ili trenutne pohvale.

Ovaj pristup odražava posebno shvatanje upravljanja  koje razvoj ne tretira kao sprint u okviru jednog mandata. Si je upozorio na iskušenje da se teži brzom uspehu ili „trenutnim rezultatima“ kroz kratkoročne, visokouticajne projekte, upoređujući takve prakse sa iscrpljivanjem resursa za prolazne dobitke.

Malo oblasti bolje ilustruje potrebu za dugoročnim razmišljanjem od očuvanja kulturnog nasleđa i zaštite životne sredine, gde koristi često dolaze tek nakon više godina, pa čak i decenija.   

Kada je između 1999. i 2000. godine obavljao funkciju vršioca dužnosti guvernera Fuđian provincije, Si je odlučio da obustavi rudarski projekat u gradu Sanming, nakon što je na lokaciji otkriveno fosilno i arheološko blago koje je rasvetlilo ranu ljudsku aktivnost u tom regionu. Kasnije je to otkriće prepoznato kao jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića u južnoj Kini.

Ovaj pristup ponovo je došao u prvi plan nekoliko godina kasnije, dok je Si radio u susednoj provinciji Džeđiang. Tokom lokalne inspekcijske posete, zvaničnici su ga vodili kroz industrijski park koji su želeli da prikažu u najboljem svetlu. Međutim, kada je Si saznao da je veliki deo fabrika u stvari zastarela industrija premeštena iz razvijenijih susednih regiona, njegovo lice se zamračilo.

„Šta ovde ima da se vidi?“ upitao je. „Iskoristite sopstvene prednosti i čuvajte zelene planine i čiste vode ovde, to bi trebalo da bude vaše najveće upravljačko dostignuće“, rekao je.

Poruka je bila nedvosmislena: goniti brze ekonomske cifre na štetu dugoročne ekološke održivosti nije postignuće koje se računa.

Oko deceniju kasnije, ista računica, davanje prednosti dugoročnoj ekološkoj bezbednosti u odnosu na kratkoročno širenje, oblikovala je Sijevu politiku prema reci Jangce, najdužoj kineskoj reci i vitalnoj ekonomskoj arteriji.

Godine 2016, Si je otvorio sastanak na visokom nivou, posvećen Ekonomskom pojasu reke Jangce, sa jasnom porukom lokalnim zvaničnicima: „Možda ćete danas biti razočarani – ovo nije diskusija o razvoju, već o zaštiti“.

Jasno je naglasio da zaštita životne sredine treba da bude prioritet, ističući sveobuhvatnu procenu razvoja koja se ne temelji samo na brzini, već i na održivosti i dugoročnim koristima.

Implikacije ovog naglaska na zdravlje životne sredine protežu se daleko izvan same reke. Potvrdilo se da strateška predviđanja, savesno planiranje i temeljna realizacija treba da budu karakteristični elementi kineskog modela razvoja.

Istovremeno, kampanja o razvoju upravljačkog mentaliteta pokrenuta je neposredno pre uvođenja 15. Petogodišnjeg plana, pretposlednjeg u kineskoj težnji da do 2035. godine postigne suštinsku modernizaciju.

Od 1950-ih, ovi planovi služe i kao metronomi i kao navigatori kineskog razvoja, vodeći transformaciju zemlje od oskudice ka drugoj najvećoj ekonomiji sveta.

„Naučno formulisanje i dugotrajna implementacija petogodišnjih planova predstavlja važnu upravljačku praksu naše Partije i ključnu političku prednost socijalizma sa kineskim karakteristikama“, rekao je Si, koji je predvodio ogroman napor u izradi tri najnovija petogodišnja plana Kine.

Ovaj sistem planiranja stavlja poseban značaj na predviđanje. Hou Jongdži, istraživač u Centru za istraživanje razvoja Državnog saveta, rekao je da 109 glavnih projekata navedenih u 15. Petogodišnjem planu pokrivaju više ključnih oblasti kineske modernizacije, pri čemu značajan deo fokusiran na razvoj novih industrija i perspektivnih sektora.

Ovi projekti, osmišljeni da postave temelje za budućnost, pružiće snažnu podršku ekonomskom rastu Kine i dobrobiti njenih građana, dodao je Hou.

Aleksander Davej, analitičar u berlinskom Merkator institutu za kineske studije rekao je u intervjuu za nemački magazin Špigel da kineski petogodišnji planovi funkcionišu kao kompas za kadrove Partije i vladine zvaničnike. Za njih, planovi pokazuju kako treba da rade i šta treba da postignu.

Naglaskom na dugoročno planiranje takođe se objašnjava zašto je Si više puta pozivao zvaničnike da cene ne samo vidljiva dostignuća, već i manje vidljiv rad koji postavlja temelje za budući razvoj.

„Obnova kineske nacije je kao štafetna trka, u kojoj se štafeta mora preneti s jedne generacije na drugu, a svaka generacija treba da trči svoj deo najbolje što može“, rekao je Si.