Selaković je za televiziju Prva, kod ostataka biblioteke na Kosančićevom vencu, ponovio da je plan Ministarstva na čijem je čelu da obnovi tu „kuću srpske kulture“, odnosno najstariju srpsku ustanovu kulture, formiranu 1832. godine.
Prema njegovim rečima, 6. aprila 1941. u bombardovanju Beograda, po nalogu Adolfa Hitlera, bez prethodne objave rata tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, jedan od prvih ciljeva bila je Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, koja je gađana zapaljivim bombama i gorela sve do 9. aprila.
„Na žalost, taj požar nije imao ko da gasi, zato što je nastalo apsolutno rasulo tada u Beogradu i čitavoj zemlji“, kazao je Selaković.
Dodao je da je izgorelo oko pola miliona kniga i dokumenata, više od 1.400 srednjovekovnih srpskih rukopisa, vladarskih povelja od 12. do 17. veka, dela rane srpske književnosti, lični fondovi Dositeja Obradovića, Vuka Stefanovića Karadžića, Janka Šafarika, Đure Daničića, i drugih znamenitih ličnosti, zbirka geografskih karata.
Ministar je u ranijoj izjavi naveo da je uveren da će, pre proslave dva veka Narodne biblioteke Srbije, što će biti 2032. godine, na Kosančićevom vencu biti izgrađen depo te biblioteke koji će biti sedište njenog digitalnog odeljenja.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.