Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je danas da sukob na Bliskom istoku može imati značajnije ekonomske posledice od onih tokom svetske ekonomske krize 2008. godine, te da rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima.
Savić je za RTS kazao da će i Srbija neminovno osetiti posledice, a prvi test će biti cene goriva koje se objavljuju u petak za narednih sedam dana.
Ocenio je da zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, što je je izazvalo snažne potrese na globalnim tržištima, u ovom trenutku neće imati dramatične posledice, jer ozbiljne države raspolažu robnim rezervama.
Međutim, kako je naveo, ako kriza potraje, nema dileme da će problem imati globalne razmere.
Ukazao je da su reakcije svetskih sila već vidljive, podestivši da je Kina uputila direktan apel Iranu da ne zatvara moreuz, svesna koliko je stabilnost energetskih tokova ključna za njenu privredu.
On je podsetio i na poruku sa Samita G20, održanog u Londonu 2009. godine, kada je rečeno da se nad svetom nadvila globalna opasnost i da su sada svetu potrebne zajedničke mere.
„Danas takvog jedinstva nema. Svet je podeljen, postoje blokovi, sukobi i različiti interesi. Zato je ova situacija opasnija nego 2008. godine“, ocenio je Savić.
Na pitanje da li se mogu očekivati inflatorni šokovi, Savić je odgovario potvrdno, ali uz dozu opreza. „To je spirala – rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima. Ipak, ne očekujem da će se to dogoditi preko noći“, objasnio je on.
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost nestašica energenata, što bi, prema njegovim rečima, bio „najcrnji scenario“.
Govoreći o geopolitičkim posledicama, Savić je ocenio da bi Rusija mogla da ojača svoju poziciju, naročito na evropskom tržištu.
„Evropa će morati da razume da je najbliži komšija često i najvažniji partner. Ekonomija i politika ne mogu se uvek voditi istim aršinima“, naveo je on.
Dodao je i da su Sjedinjene Američke Države trenutno u specifično povoljnoj poziciji, budući da su od najvećeg uvoznika postale neto izvoznik nafte, zahvaljujući eksploataciji iz škriljaca.
„Sva svetska trgovina naftom obavlja se u dolarima, što Americi daje dodatnu prednost“, podsetio je profesor.
Evropa je, prema njegovoj oceni, najizloženija riziku, jer cena gasa na evropskom tržištu već beleži rast, a alternativni pravci snabdevanja pokazali su se skupljim.
„Tečni gas iz Amerike značajno je skuplji od ruskog. To je realnost sa kojom se Evropa suočava“, kazao je Savić.
Posledice će, kako je dodao, neminovno osetiti i Srbija već pri narednom formiranju cena goriva moguće su korekcije naviše.
„Država može da reaguje kroz akcize i PDV, ali to znači manje novca za subvencije i pomoć privredi. To je uvek balansiranje između dve loše opcije“, objasnio je Savić.
Na pitanje šta bi prvo moglo da poskupi, Savić je istakao da su to pre svega nafta i gas, ali i svi proizvodi i usluge koje zavise od energenata.
Poseban izazov, kako je dodao, predstavljaće i eventualno povećanje referentne kamatne stope u borbi protiv inflacije.
„Ako kamate porastu, rate kredita će biti veće. Građani koji imaju zaduženja to će direktno osetiti“, upozorio je on.
Prema njegovim rečima, pored energetike, udar bi mogli da pretrpe i avio-saobraćaj, industrija i osiguravajuće kuće, ali i strane kompanije koje posluju u Srbiji.
„Svi smo u istoj igri. Razlika je samo u brzini kojom će posledice stići do pojedinih zemalja. Da će stići – u to nema sumnje“, zaključio je Savić.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.