Prekomerno visoke temperature vazduha i vlažnost opterećuju telo i organizam, ali to ne doživljavaju svi podjednako. Među onima koji su posebno ugroženi su starije osobe.
Metaboličke promene povezane sa starenjem posebno otežavaju starijim osobama podnošenje vrućine, kaže dr Bernd Betiger, profesor na Medicinskom fakultetu u Berlinu i specijalista za hitnu medicinu.
On nas podseća da stariji imaju smanjen osećaj žeđi i zbog toga ne unose dovoljno tečnosti u organizam.
Pored toga, mnogi od njih uzimaju lekove, poput onih za bolesti bubrega ili srca, koji imaju diuretički efekat. Njihova regulacija telesne temperature je takođe sporija, što čini njihovo telo manje sposobnim da se ohladi znojenjem.
„Sve navedeno povećava verovatnoću pregrevanja ili dehidratacije na ekstremno visokim temperaturama“, upozorava Betiger.
Zbog toga, starije osobe treba posebno da vode računa o sebi i drugima svojih godina tokom vrelih letnjih dana, posebno one koje žive same.
Postoji niz načina na koje starije osobe mogu ostati zdrave i osećati se bezbedno po vrućem vremenu, a najvažniji od njih je da piju puno tečnosti.
Idealno bi bilo, podseća nas Betiger, da se pridržavaju rutine hidratacije, što znači piti nekoliko gutljaja tečnosti svakih petnaest minuta ili punu čašu svaka dva sata.
U vrućem danu, on savetuje konzumiranje dva do tri litra tečnosti. Ova smernica se ne odnosi na sve starije osobe, kao što su one koje pate od srčanih ili bubrežnih bolesti. Takvim osobama se savetuje da se konsultuju sa svojim lekarom.
Nakon korišćenja toaleta u vrućim danima, dobra je ideja da proverite boju urina. Svetlo žuta boja je dobar znak, prema smernicama Nemačkog društva za vaskularnu hirurgiju i vaskularnu medicinu (DGG). Nasuprot tome, tamno žuta boja ili mala količina urina su znak dehidratacije.
Lagani, lako svarljivi obroci takođe vam mogu pomoći da se nosite sa vrućim i vlažnim vremenom. Ako je moguće, u ishranu uključite voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao što su dinje, krastavci, jagode ili breskve, što će takođe povećati unos tečnosti.
Slani krekeri su odgovarajuća užina. „Oni vas čine žednim i istovremeno povećavaju nivo soli u organizmu“, kaže Betiger, dodajući da pomažu u nadoknađivanju ključnih minerala izgubljenih znojenjem.
Kada je u pitanju hlađenje tela, on nudi nekoliko preporuka: „Umotajte ruke ili stopala u lagane vlažne krpe, napravite hladne kupke za stopala ili ruke, hidratizirajte kožu iz bočice sa raspršivačem i/ili koristite ventilator.“
I naravno, trebalo bi da svoj dom održavate što hladnijim. Ventilacija je najbolja kada je napolju hladnije nego unutra, kao što je rano ujutru.
Važno je i odgovarajuće oblačenje. Svetla odeća je najbolji izbor, savetuje Nemačka agencija za zaštitu životne sredine (UBA), jer reflektuje sunčevu svetlost i apsorbuje manje toplote od tamnih boja.
Trebalo bi da bude lagana, napravljena od prirodnih vlakana i komotnog kroja kako bi omogućila cirkulaciju vazduha i sprečila zadržavanje toplote na koži.
Kada su u pitanju znaci opasnosti na koje treba obratiti pažnju po vrućem vremenu, to su „iznenadni simptomi poput vrtoglavice, slabosti, ubrzanog otkucaja srca, glavobolje, uznemirenosti i konfuzije. Sve ovo može ukazivati na to da se telo pregreva i dehidrira“, kaže Betiger.
Ako se pojave, potražite hladno mesto i nadoknadite tečnost ili, ako starija osoba nije u mogućnosti da to učini, pronađite nekoga da je odvede na takvo mesto. Ako starija osoba izgubi svest ili niste sigurni šta bi trebalo da radite, najbolje je da pozovete hitnu pomoć.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.