Opsežna studija koja je trajala 24 godine i obuhvatila više od 1,2 miliona dece trebalo bi da umiri roditelje širom sveta. Istraživanje nije pronašlo nijedan ubedljiv dokaz da dečje vakcine dovode do autizma, astme ili desetina drugih hroničnih bolesti.
Istraživači u Danskoj su ispitivali bezbednost jednog određenog sastojka vakcina – aluminijumovih soli – koje, uprkos čestim naučnim opovrgavanjima, i dalje predstavljaju jednu od glavnih tema među skepticima vakcinacije.
Klinička ispitivanja su temeljno testirala njihovu bezbednost, a koriste se u takozvanim „mrtvim“ vakcinama već više od 70 godina kako bi se pojačao imuni odgovor na niže doze leka.
Iako ove soli sadrže jone aluminijuma, njihova hemijska svojstva su potpuno različita od čistog aluminijuma.
„Za roditelje je veoma važno da shvate da mi ne ubrizgavamo metal deci. Naša studija se bavi mnogim zabrinutostima i pruža jasan i snažan dokaz o bezbednosti dečjih vakcina“, rekao je epidemiolog i glavni autor studije Anders Hvid iz Statens Serum Instituta u Danskoj za En-Bi-Si njuz.
Od 1997. do 2020. godine, Hviid i njegove kolege pratili su zdravstveno stanje više od 1,2 miliona danskih mališana koristeći nacionalni registar koji sadrži podatke o vakcinacijama, dijagnozama i potencijalnim pristrasnostima.
Neka deca su rođena u periodu kada je bilo preporučeno manje vakcina sa aluminijumovim solima, dok su druga odrastala u vreme kada ih je bilo više.
Na kraju, izloženost deteta aluminijumskim solima iz vakcina pre druge godine života nije imala značajnu vezu ni sa jednom od 50 hroničnih bolesti, uključujući 36 autoimunih, devet alergijskih i pet neuroloških poremećaja u razvoju.
Nedostatak veze između doze aluminijumovih soli i dugoročnog zdravlja deteta snažno ukazuje na to da je ovaj sastojak bezbedan za upotrebu.
Edvard Belongija, penzionisani epidemiolog koji je decenijama proučavao bezbednost vakcina, a nije učestvovao u ovom istraživanju, rekao je za Stat njuz da je ovo „najveća i najodlučnija opservaciona studija o bezbednosti izloženosti dece aluminijumu iz vakcina“ za koju zna.
Dodao je da bi ova studija „trebalo da otkloni sve preostale sumnje“ o potencijalnim zdravstvenim rizicima.
Uprkos je tačno da su neka istraživanja na životinjama izazvala zabrinutost zbog mogućih neurotoksičnih efekata aluminijuma, ta ispitivanja su uključivala visoke doze tokom dužih vremenskih perioda.
U poređenju s tim, količina aluminijumskih soli koja se koristi u dečjim vakcinama je izuzetno mala – daleko ispod utvrđenih bezbednosnih granica. U svakodnevnom životu, aluminijum je gotovo svuda prisutan, a količina koju deca unesu putem vakcina je zanemarljiva.
Aluminijum je neizbežan deo naše ishrane – nalazi se u biljkama, zemljištu, vodi i vazduhu.
Svesno ili nesvesno, odrasla osoba dnevno unese oko sedam do devet miligrama aluminijuma iz različitih izvora.
Prema nekim procenama, ako beba primi sve preporučene vakcine u prvih šest meseci života, to bi iznosilo oko 4,4 miligrama aluminijuma. U istom periodu, dojena beba unese oko sedam miligrama, a beba hranjena formulom oko 38 miligrama aluminijuma.
Kada se aluminijumski katalizatori iz vakcina ubrizgaju u mišić, ulaze u krvotok i potom se prerade u bubrezima i izluče iz tela. U jednoj studiji sa 85 beba, koncentracije aluminijuma u krvi i kosi nisu porasle nakon vakcinacije, što sugeriše da se aluminijum ne akumulira i ne dostiže toksične nivoe u organizmu.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da nivo aluminijuma nakon vakcinacije „nikada ne prelazi bezbednosne granice koje su propisane u SAD – čak ni kod novorođenčadi sa malom telesnom težinom“.
Danas postoje snažni dokazi da su aluminijumski adjuvansi bezbedni za upotrebu u dečjim vakcinama. Uz to, svake godine se zahvaljujući vakcinaciji spreči oko četiri miliona smrti.
Dečje vakcine ne ugrožavaju živote dece – one ih spašavaju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.