Rusija oštro osudila američku zaplenu svog tankera, upozorava na porast tenzija

Rusija je danas oštro osudila američku zaplenu svog tankera, najavljujući novo zahlađenje u odnosima Moskve i Vašingtona koje bi se moglo proširiti na druge oblasti i uticati na napore predsednika Donalda Trampa da ubedi Rusiju da okonča svoj skoro četvorogodišnji rat u Ukrajini.

Zaplena tankera pod ruskom zastavom u sredu u Severnom Atlantiku „može dovesti samo do dalje eskalacije vojnih i političkih tenzija u evroatlantskom regionu, kao i do vidljivog snižavanja praga za upotrebu sile protiv mirnog brodarstva“, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ruski predsednik Vladimir Putin još nije komentarisao zaplenu tankera, a ni američko zarobljavanje lidera Venecuele Nikolasa Madura, što su njegove diplomate osudile kao očigledan čin agresije.

Komentatori – „jastrebi“ u Moskvi kritikovali su vladu zbog toga što nije brzo reagovala na zaplenu broda i tvrdili da bi Rusija trebalo da rasporedi svoje pomorske resurse da bi zaštitila brodove „tajne flote“ za probijanje sankcija na ruski izvoz nafte.

Zapadni saveznici Ukrajine dugo su obećavali da će pooštriti sankcije „tajnoj floti“ tankera koje je Rusija koristila za prevoz nafte kupcima u svetu, a mnogi posmatrači u Moskvi upozorili su da bi akcija SAD mogla da postavi presedan za druge države.

Pored oštre retorike, Rusija ima malo opcija kada razmatra kako da odgovori na zaplenu, po rečima Danijela Frida, pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove tokom administracija predsednika Džordža V. Buša i Baraka Obame.

„Rusi imaju tendenciju da viču kada im je bilo neprijatno, a u ovom slučaju im je bilo neprijatno jer ruska moć nije ono što predstavlja Vladimir Putin“, rekao je Frid. „Nisu mogli ništa da urade povodom tog broda“, smatra on.

Evropska komanda SAD saopštila je da je trgovački brod „Bela 1“ zaplenjen u sredu zbog „kršenja američkih sankcija“. Kada su SAD prošlog meseca počele da prate taj tanker pošto je pokušao da izbegne blokadu sankcionisanih naftnih brodova oko Venecuele, preimenovan je u „Marinera“ i pod ruskom je zastavom.

Trampova administracija je uvela naftni embargo Venecueli, a Ministarstvo energetike kaže da će se jedina nafta koja se transportuje u i iz Venecuele vršiti preko odobrenih kanala u skladu sa američkim zakonom i interesima nacionalne bezbednosti.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da je pokušaj SAD da zaplenu tankera predstave kao deo širokog napora da se uspostavi kontrola nad naftnim bogatstvom Venecuele, „potpuno ciničan“ odraz „neokolonijalnih ambicija“.

Ministarstvo je to opisalo kao „grubo kršenje“ međunarodnog pomorskog prava i insistiralo da brod ima dozvolu za plovidbu pod ruskom zastavom izdatu u decembru. Rečeno je da su pretnje SAD da će sudski goniti posadu „pod apsurdnim izgovorima“ i „kategorički neprihvatljive“.

Rečeno je da su sankcije koje su jednostrano Rusiji uvele SAD i druge zapadne zemlje „nelegitimne“ i da ne mogu poslužiti kao opravdanje za zaplenu brodova na otvorenom moru.

„Spremnost Vašingtona da izazove akutne međunarodne krizne situacije, uključujući i one u vezi sa već izuzetno zategnutim rusko-američkim odnosima, opterećenim neslaganjima iz prethodnih godina, razlog je za žaljenje i zabrinutost“, saopštilo je rusko ministarstvo.

Bela kuća je danas odbila da komentariše to rusko saopštenje.

Zaplena tankera je izazvala ljutite komentare ruskih vojnih blogera, od kojih su neki kritikovali Kremlj što nije snažnije odgovorio na potez SAD. Mnogi su kritikovali vojsku što nije brzo poslala ratni brod da prati tanker.

Neki su predložili raspoređivanje vojnih timova na brodovima „tajne flote“ da bi se sprečile takve zaplene.

Aleksandar Koc, vojni dopisnik tabloida Komsomoljskaja pravda, tvrdio je da bi neuspeh Kremlja da snažno odgovori na zaplenu tankera mogao ohrabriti SAD i druge zapadne zemlje da zaplene još ruskih brodova.

„Suočeni s nasilnikom koji se oseća svemoćnim, moramo ga ošamariti“, napisao je Koc.

Frid je rekao da Rusija ima malo kredibiliteta kada se žali na međunarodno pravo, s obzirom na invaziju na Ukrajinu. Ruski zahtev za oslobađanje broda je takođe smab, primetio je, s obzirom na to da je  krajem prošlog meseca tom brodu data samo privremena dozvola da plovi pod zastavom Rusije.

„Ako o ovome govorite pravno, to je komplikovano pitanje. Ako o ovome govorite strateški, Rusi su jako preopterećeni i ranjivi“, rekao je Frid za Atlantski savet, vašingtonski institut. „Oni se drže rata u Ukrajini koji ne dobijaju… njihova ekonomija šteti“, kazao je on.

Rekao je da je moguće da će Moskva reagovati na zaplenu tankera planiranjem napada na interese SAD, ali da Putin možda ne želi da rizikuje da uđe u antagonizam s Trampom i ukazao da je „Putin postizao više s Trampom kada mu je laskao“.

Kako su se tenzije oko zaplene broda rasplamsavale, senator Lindzi Grejam, Republikanac iz Južne Karoline, rekao je u sredu da je Tramp odobrio  zakon o sankcijama Rusiji, čiji je cilj ekonomski osakaćivanje Moskve, a koji se razrađuje već mesecima.