RSE: Srbija sa Orbanom dogovarala priključenje na rusku Družbu – šta sad

Ukrajina je obnovila tranzit nafte kroz naftovod Družba nakon višemesečnog zastoja izazvanog kvarom nastalim posle ruskog napada u januaru, čime je uklonjena i blokada koju je Mađarska postavila u vezi sa odobravanjem kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra.

Od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Evropske unije (EU) Rusiji, Družba je izgubila relevantnost i ostala važna samo za Mađarsku i Slovačku, koje su tražile izuzeće od sankcija i nastavak snabdevanja kroz ovaj naftovod zbog toga što nemaju izlaz na more.

Povezivanje na ruski sistem Družba, kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela, otvara pitanje doslednosti evropske politike.

Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou EU.

Sirova nafta u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Početna tačka tog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankerima stiže nafta pomorskim putem, a sistem se završava u Novom Sadu. Tom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022. godine.

Planovi za povezivanje Srbije sa Družbom mogli bi da posluže kao test doslednosti EU: ako je Brisel već odobrio izuzeća Mađarskoj i Slovačkoj, otvara se pitanje da li bi bilo politički i pravno održivo sprečiti Srbiju da traži sličan tretman kroz postojeći izuzetak u sistemu.

RSE je u više navrata tražio komentar Evropske komisije u vezi sa stavom da se Srbija priključi Družbi, ali odgovor na ovo pitanje još nije stigao.

EU planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do kraja 2027. Uvoz ruske nafte već je uglavnom ukinut tokom 2022. i 2023, uz ograničena izuzeća za Mađarsku i Slovačku.

Prvi koraci ka priključivanju Srbije na Družbu već su preduzeti. 

U toku je tender srpske državne kompanije Transnafta za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta. Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu na jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027. godine.

Zbog sankcija EU na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine. Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu.

U postojećim okolnostima, priključak na Družbu ne može se smatrati funkcionalnim kanalom snabdevanja Srbije. Sudbina tog projekta umnogome će zavisiti od režima sankcija EU i odnosa prema ruskoj nafti u Mađarskoj i Slovačkoj.

Međutim, dogovor sa Srbijom je postignut tokom vlade Viktora Orbana. Sada sve zavisi i od pristupa koji će imati nova vlada Mađarske, odnosno budući premijer Peter Mađar.

Do sada se Mađar u svojim nastupima nije eksplicitno izjasnio kakav će pristup imati prema ruskoj nafti i da li će nastaviti politiku zavisnosti koju je vodio njegov politički protivnik Viktor Orban.

Budući odnosi između Srbije i Mađarske takođe će igrati važnu ulogu u ovom projektu.

Tokom Orbanove vladavine vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu.

Peter Mađar se nakon pobede osvrnuo na bliske odnose Orbana i Vučića, istakavši da zna ko je „kum“ tih odnosa, aludirajući na Rusiju.

Nakon što je Petera Mađara 13. aprila na javnom servisu RTS optužio da „nema pojma o čemu govori“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. aprila telefonom razgovarao sa budućim mađarskim premijerom i pozvao ga da poseti Srbiju, piše RSE.