Rojters: Ubistvo Laridžanija komplikuje donošenje odluka Teheranu i ograničava njegove mogućnosti

Ubistvo Alija Laridžanija, šefa Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana i dugogodišnjeg uticajnog posrednika u Teheranu, stavilo je Islamsku Republiku u neizvesniju fazu, komplikujući donošenje odluka i ograničavajući njene mogućnosti, jer rat, koji je sada u trećoj nedelji, ne pokazuje znake jenjavanja, ocenila je danas britanska agencija Rojters (Reuters).

Prvog dana bombardovanja, 28. februara, Sjedinjene Američke Države i Izrael ubili su vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija, značajnu figuru u Teheranu gotovo četiri decenije, kao i nekoliko iranskih vojnih komandanata.

Vašington i Izrael su nastavili da ciljaju visoke iranske zvaničnike poslednjih dana, a Izrael je takođe upozorio da namerava da ubije novog ajatolaha, Modžtabu Hamneija, sina ubijenog vrhovnog vođe.

Hamnei je, navodno, ranjen u bombardovanjima, ali je i dalje aktivan.

Za Teheran, osnovni izazov postaje sve više strukturni. Osmišljen da izdrži, iranski sistem je testiran brojnim ciljanim izraelsko-američkim ubistvima, koji su suzili krug zvaničnika sposobnih da upravljaju ratom i efikasno vladaju.

Četiri visoka iranska zvaničnika izjavila su da postoji malo ličnosti unutar sistema sposobnih, poput Alija Laridžanija, da pretvore realnost na terenu u političku strategiju – praznina koja bi sada mogla da uspori donošenje odluka i koordinaciju u Teheranu.

Ali Laridžani je bio jedinstven po tome što je posedovao legitimitet u očima teokrata, zahvaljujući verskom nasleđu svoje porodice. Imao je ugled iskusnog političara i imao je bliske veze sa Islamskom revolucionarnom gardom.

Prema rečima jednog od visokih iranskih zvaničnika, sve je to učinilo Alija Laridžanija pouzdanim posrednikom unutar sistema gde višestruki centri moći često nastoje da povećaju svoj uticaj na račun drugih.

Prema rečima Aleksa Vatanke (Alex), člana vašingtonskog Instituta za Bliski istok, smrt Laridžanija i brojnih drugih iranskih ličnosti „očigledno će poremetiti politički proces u Teheranu i čak bi mogla da ugrozi politički kontinuitet ili fleksibilnost“.

Analitičari veruju da će smrt Laridžanija verovatno pokrenuti strože mere kontrole vlasti sa manjom fleksibilnošću, kako u upravljanju ratom, tako i u postizanju bilo kojeg krajnjeg cilja.

Ali Vaez, direktor iranskog odeljka Međunarodne krizne grupe, veruje da iranski sistem neće biti paralizovan smrću Laridžanija, već da je „ponovo lišen iskusne ličnosti sposobne da bude oprezna u opasnom trenutku“.

Predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf, sada je jedna od malobrojnih ličnosti u Iranu sa vojnim iskustvom i političkim uticajem, budući da je služio kao komandant Revolucionarne garde, sa kojom je i dalje blizak, i saveznik je Modžtabe Hamneija.

Međutim, Kalibaf ne poseduje verski kredibilitet kao Ali Laridžani i nije stvorio tako bliske veze sa teokratskom hijerarhijom. To bi moglo da zakomplikuje napore da se objedine različite frakcije unutar iranskog sistema, dodao je Rojters.