Retko spominjana tema: Fekalna inkontinencija je češća nego što mislite

Ljudi se stide da govore o ovom problemu, ali to je pogrešno.

Inkontinencija je oštećenje sposobnosti kontrole gasova ili stolice. Može se manifestovati na različite načine – od blagih poteškoća kontrole gasova, do ozbiljnog gubitka kontrole tečne ili formirane stolice.

Fekalna inkontinencija nije tako retka pojava, ali se o njoj retko govori, jer mnogi osećaju stid.

„Važno je znati da ovo nije sramota, već zdravstveni problem koji se može lečiti ili ublažiti, i o kome treba otvoreno razgovarati sa lekarom”, ističe za Stetoskop, prof. dr Goran Barišić, digestivni i kolorektalni hirurg.

Koji su uzroci fekalne inkontinencije?

Fekalna inkontinencija može imati više različitih uzroka. Neki od najčešćih su:

Porođajna povreda – Tokom vaginalnog porođaja, naročito ako je bio težak ili uz korišćenje instrumenata (kao što su forcepsi), može doći do oštećenja mišića i nerava koji kontrolišu analni sfinkter.

Povreda analnog sfinktera – Povrede nastale usled operacija, trauma, fisura ili infekcija mogu oštetiti mišiće koji zatvaraju anus i time oslabiti kontrolu.

Slabljenje mišića sa godinama – Kako starimo, mišići postaju slabiji, uključujući i one koji su zaduženi za zadržavanje stolice, što može dovesti do problema sa inkontinencijom.

Pored ovih, postoje i drugi mogući uzroci kao što su neurološke bolesti (na pimer. multipla skleroza, šlog), hronični zatvor, hirurški zahvati u karličnoj regiji, kao i dijabetes koji može oštetiti nerve.

Jedan od najčešćih uzroka su povrede koje nastaju tokom porođaja. Tokom vaginalnog porođaja može doći do pucanja ili oštećenja analnog sfinktera – mišića koji je zadužen za kontrolu stolice. Pored toga, moguće je i oštećenje nerava koji upravljaju tim mišićima.

Neke od ovih povreda se prepoznaju odmah nakon porođaja i mogu se lečiti na vreme.

Međutim, određene povrede mogu ostati neprimećene i ne izazivati smetnje godinama, sve dok se u starijem životnom dobu ne pojave prvi simptomi inkontinencije.

U takvim slučajevima, uzrok može ostati nejasan, a porođaj se često ne prepoznaje kao pravi izvor problema.

Hirurške intervencije na analnom kanalu, kao i traumatske povrede tkiva koje okružuje anus, mogu dovesti do oštećenja analnog sfinktera – mišića koji kontroliše zadržavanje stolice.

Kada je ovaj mišić oslabljen ili oštećen, sposobnost kontrole pražnjenja može biti ozbiljno narušena.

Pojedinci mogu iskusiti gubitak snage analnog sfinktera sa godinama. Tako da manji problem kontrole u mladosti može postati značajan kasnije u životu.

Dijareja može biti udružena sa osećajem hitnosti ili curenja stolice zbog učestalih tečnih stolica koje prolaze kroz analni otvor.

„Ukoliko se uz gubitak kontrole stolice javi i krvarenje, veoma je važno da se što pre obratite lekaru. Ovakvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnija stanja, kao što su upala creva (kolitis), tumor rektuma ili ispadanje rektuma (rektalni prolaps). Sva ova stanja zahtevaju brzu medicinsku procenu i lečenje”, naglašava prof. dr Barišić.

Kako se dijagnostikuje fekalna inkontinencija?

Prvi korak u određivanju uzroka inkontinencije je iskren razgovor sa lekarom. Tokom tog razgovora lekar će proceniti koliko je gubitak kontrole izražen i kako utiče na vaš svakodnevni život.

Većina važnih informacija može se otkriti kroz detaljnu anamnezu. Na primer, kod žena su podaci o porođajima od velikog značaja.

Višestruke trudnoće, porođaji sa krupnom bebom, porođaji uz pomoć forcepsa ili epiziotomije (sečenje međice) mogu dovesti do povreda nerava koji kontrolišu analni sfinkter.

Pored toga, u nekim slučajevima uzrok može biti povezan s određenim bolestima ili lekovima koji utiču na rad creva i mišićnu kontrolu.

Pored anamnestičkih podataka, jedan od osnovnih koraka u proceni fekalne inkontinencije je klinički pregled analne regije – ovim pregledom lekar može identifikovati očigledne povrede analnog sfinktera.

Od dijagnostičkih procedura rade se endoanalni ultrazvuk i analna manometrija, pregledi koji pokazuju koji je mišić i u kojoj meri oštećen.

Lečenje fekalne inkontinencije

Nakon detaljnog razgovora sa lekarom, fizikalnog pregleda i potrebnih testova, može se odrediti tačan uzrok i stepen problema sa inkontinencijom. Na osnovu toga, lečenje se prilagođava svakom pacijentu posebno.

U blažim slučajevima, problem se često može rešiti promenom načina ishrane i uvođenje lekova za regulisanje stolice.

Ako je inkontinencija povezana sa bolestima koje izazivaju upalu u rektumu, poput kolitisa, tada lečenje osnovne bolesti može znatno poboljšati ili potpuno ukloniti simptome.

Ponekad je potrebno prilagoditi ili promeniti lekove koje pacijent koristi, jer određeni medikamenti mogu uticati na kontrolu stolice.

Takođe, lekar može preporučiti i jednostavne vežbe za jačanje mišića analnog sfinktera (Kegelove vežbe) koje se mogu raditi kod kuće, a koje pomažu u poboljšanju kontrole, naročito kod manjih problema.

„Biofeedback” tretman može biti korišćen da unapredi osećaj kod pacijenta kada će stolica biti evakuisana i pojača snagu analnog sfinktera.

Ako konzervativne metode lečenja ne donesu očekivani rezultat, pristupa se hirurškom zahvatu.

Operacija se najčešće primenjuje kod težih oblika fekalne inkontinencije, kada je neophodno popraviti oštećenje analnog sfinktera ili primeniti druge hirurške metode za poboljšanje kontrole stolice.

Razgovor sa lekarom i pravovremena dijagnostika su prvi i najvažniji koraci u rešavanju ovog neprijatnog i ne tako retkog problema.

„Ako imate bilo kakve tegobe vezane za kontrolu stolice, ne oklevajte da se obratite stručnjaku. Zajedno možemo pronaći najbolji način da rešimo problem i značajno poboljšamo kvalitet vašeg života”, poručuje prof. dr Barišić.