REŠAVANJE SUDBINE APOTEKARSKE USTANOVE: Do kraja januara u ruke privatnika

Dilema kojim putem će ići Apotekarska ustanova „Kragujevac” koja već dugo traje trebalo bi da bude razrešena do kraja januara. Do tada će da bude raspisan javni poziv za izbor privatnog partnera koji bi dobio na upravljanje apoteke ove ustanove kroz neku vrstu koncesije. Grad tako prvi put izlazi sa terminom raspisivanja oglasa i to  u pismu koje je poslato na adresu direktorke ustanove Vere Pantović i predsednika Upravnog odbora, profesora dr Branislava Jeremića.

Potpisnik tog pisma na samom kraju prošle godine, 27. decembra, je šef kabineta gradonačelnika Danka Andonovski, a ono je zapravo odgovor na zahtev čelnika ustanove da se isplati solidarna pomoć, uz dodatnu molbu da ih hitno primi  gradonačelnik Nikola Dašić.

Troje predstavnika rukovodstva ove firme, bez direktorke Pantović, došlo je u Skupštinu grada sa ovim zahtevima 26. decembra, ali gradonačelnika Dašića nisu videli, već ih je primila šefica kabineta Andonovski. Pošto nisu bili zadovoljni ponuđenim odgovorima zahtevali su da ih primi neko iz vrha gradske vlasti, pa su na kraju razgovarali sa zamenikom gradonačelnika Dejanom Ružićem.

Ono što je rečeno na tom sastanku sažeto je i napisano u odgovoru, u kome se pominje rok za raspisivanje konkursa. Navodi se da je ovaj termin najavljen od komisije za javno privatno partnerstvo i da su to „poslednje informacije” koje su dobijene.

– Projektnom dokumentacijom je predviđeno da privatni partner preuzme sve zaposlene farmaceute u Apotekarskoj ustanovi, dok će administrativno i tehničko osoblje preuzeti po potrebi. Sve zaposlene, koji nisu farmaceutske struke, a koje ne preuzme privatni partner, preuzeće grad, navedeno je u pismu šefice kabineta.

Što se, pak, tiče molbe za isplate solidarne pomoći u dopisu se navodi da je grad Kragujevac tokom 2024. godine izdvojio 60 miliona dinara za ustanovu, od čega je 45 miliona namenjeno za isplatu zarada, a 15 miliona za za nabavku lekova. Napominje se da je to bilo prvi put da je Apotekarska ustanova dobila sredstva od osnivača. Sredstva u istom iznosu planirana su i budžetom grada za ovu godinu, kaže se u dopisu. Zaključak je da grad nikada do sada nije isplaćivao solidarnu pomoć zaposlenima u ustanovi, pa će tako biti i ovog puta.

Firma, dakle, nije dobila solidarnu pomoć, ali će dobiti ove godine 60 miliona iz budžeta, gde će deo biti odvojen za zarade, tako da će firma svakako biti finansijski podržana, proizilazi iz pisma.

Ali, najava roka za raspisivanje konkursa govori da ustanova već za mesec dana treba da ode u ruke privatnika. To je rešenje protiv kojeg je od početka tog plana, pre skoro dve godine, opozicija u gradskom Parlamentu bila izričito protiv, navodeći kao prvi razlog opasnost da se apoteke po selima, ili u prigradskim naseljima ugase, jer privatni partner neće imati interes da ih održi, kao i da će biti viška zaposlenih.

Predsednik Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde, narodni poslanik i odbornik u Skupštini grada Dalibor Jekić, kaže da je najava izbora privatnog partnera zabrinjavajuća vest i bežanje od odgovornosti gradske vlasti za stanje u kome se ustanova nalazi.

•To je rešenje sa kojim se niko od opozicije i građana ne slaže i pitanje je šta je do sada uradila direktorka ustanove, imajući u vidu da smo do prošle godine imali dobit, kaže Jekić.

On smatra da je za gašenje apotekarskih ustanova po celoj Srbiji zaslužna vlast Aleksandra Vučića i SNS i da se to ne može poreći. U pitanju je, kako kaže, projekat iza kojeg stoji vlast jer nije htela da usvoji Zakon o apotekama, gde bi se pored ostalog za svaki grad tačno odredio maksimalan broj apoteka. To bi uslovilo da nemamo kao sada privatne apoteke iza svakog ćoška. Gomilanje apoteka došlo je do otvaranja tržišta lekova za nelojanlnu konkurenciju privatnika, ocenjuje Jekić.

– Drugi zakon koji je morao da bude promenjen je Zakon o javnim nabavkama, gde državne apoteke imaju centralizovanu nabavku koja je dovela do toga da one dobiju u nabavci veće cene od konkurencije, što je uzrok gubitaka. Za ovakav loš zakon nema opravdanja, a gradovi se kriju iza države koja je odlučila da se tako postave zakonska rešenja, ukazuje Jekić.

On javno pita Sašu Jaćovića, direktora Agencije za lekove i medicinska sredstva, inače odbornika u Skupštini grada Kragujevca vladajuće stranke, da li je podneo inicijativu za izmenu ovako lošeg zakona, i ako nije da li se onda radi o nepreduzimanju mera kako bi došlo do ubrzanog tonjenja državnih apoteka.

Jekić postavlja zanimljivo pitanje koje do sada nije toliko bilo prisutno u javnosti, zašto su zaposleni u apotekarstvu svrstani u nižu kategoriju od onih koji rade u domovima zdravlja, i takođe pripadaju primarnoj zravstvenoj zaštiti. Da li je to možda najava da će i sami domovi zdravlja u sledećoj fazi da se privatizuju i građani plaćaju zdravstvene usluge po tržišnim cenama.

Na opasku zamenika gradonačelnika Dejana Ružića, tokom razgovora sa predstavnicima AU, da je pored privatnog partnerstva druga opcija za ustanovu stečaj, Jekić poručuje da bi Ružiću bolje bilo da manje svira gitaru u Domu omladine, a više da se bavi problemima grada i interesima građana.

•Ja moram da kažem da Apotekarska ustanova mora da opstane i da uputi predlog za izmenu dva loša zakona, a dok se to ne uradi grad treba da joj pomaže da opstane, zaključuje Jekić.