RERI: U Srbiji 2025. 104 dana sa više čestica PM2,5 od dozvoljenog

Merne stanice širom Srbije su tokom 2025. godine beležile u proseku 104 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije sitnih čestica PM2,5, dok Evropska unija (EU) cilja da od 2030. godine bude najviše 18 takvih dana.

Te čestice prodiru duboko u pluća i prelaze u krvotok, objavila je danas nevladina organizacija „Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu“ (RERI) u sveobuhvatnoj analizi kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu.

Svih 97 mernih stanica u Srbiji čiji podaci zadovoljavaju minimalni zakonski kriterijum pouzdanosti, zabeležilo je prekoračenje evropskog standarda, pokazala je analiza.

Novi Pazar je tokom 2025. godine imao 127 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10, Valjevo 120 dana, Prokuplje 120 dana, Leskovac 110 dana, Kruševac 105 dana, Vranje 98 dana, Užice 91 dan.

To znači, kako je ukazano, da stanovnici tih gradova više od trećine godine, a u nekim slučajevima skoro polovinu, dišu vazduh koji je prema evropskim standardima štetan po zdravlje, dok nadležne institucije to ne prepoznaju ni kao problem koji zahteva reakciju.

RERI ukazuje da Srbija nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2,5, česticu za koju nauka nedvosmisleno utvrđuje da je najopasnija po zdravlje od svih zagađujućih materija koje se prate.

Prisustvo tih čestica se meri u svim gradovima, a zakonski ne postoji granica do koje je koncentracija bezopasna.

U realnosti, naveo je RERI, sistem prati zagađenje koje formalno ne može da prekrši nijedan zakon jer taj zakon nije napisan.

RERI podseća da je po zvaničnom dokumentu Vlade Srbije – Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha prouzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.

Kako je navedeno, Vlada Srbije je taj broj znala kada je dokument potpisivala, kao i da će, čak i ako sprovede sve planirane mere, broj prevremenih smrti 2030. godine i dalje biti 7.373 godišnje, i da će Srbija te godine imati 39 odsto više takvih smrtnih slučajeva nego što ih je EU beležila 2018.

Po podacima Evropske agencije za životnu sredinu, stopa prevremene smrtnosti koja se može pripisati izloženosti PM2,5 iznosila je u Srbiji 188,3 slučaja na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina samo tokom 2023. godine.

Region Nišavske oblasti spada među regione s najvišom takvom stopom u celoj Evropi, uključujući sve zemlje koje nisu članice EU, naglasio je RERI.

RERI je u martu i aprilu 2026. godine od šest nadležnih ministarstava tražio informacije o tome šta je  zaista sprovedeno od planiranih mera iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030.

Ta organizacija smatra da su odgovori poražavajući jer je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije predložilo Vladi Srbije usklađivanje standarda za uvozna vozila sa Euro 5 i Euro 6 normama, iako je rok bio januar 2024, odnosno januar 2025. godine.

Ministarstvo građevinarstva pomerilo je rok za donošenje ključnog pravilnika o emisijama na kraj 2026. godine, bez obrazloženja.

Ministarstvo zaštite životne sredine nije povećalo broj zaposlenih zaduženih za izdavanje dozvola industrijskim zagađivačima, nije usaglasilo rad velikih postrojenja za sagorevanje sa važećim dozvolama i nije uskladilo emisije u Topionici bakra u Boru sa propisanim vrednostima.

Ministarstvo poljoprivrede odgovorilo je da nije nadležno za mere koje su u njegovoj nadležnosti i prosledilo zahtev dalje.

Odgovori koji su stigli, uglavnom opisuju aktivnosti i procedure koje nisu vodile ka stvarnim promenama na terenu, naveo je RERI.

Zakon o zaštiti vazduha iz juna 2025. godine nalaže Agenciji za zaštitu životne sredine da godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha objavi najkasnije do 31. maja tekuće godine.

Taj izveštaj za 2025. godinu, u trenutku objave ove analize, nije javno dostupan.

Zato je RERI odlučio da objavi ovu analizu jer građani imaju pravo da znaju kakav vazduh udišu, bez obzira na to da li državna institucija ispunjava zakon ili ne.

Novi Zakon o zaštiti vazduha donet je u vreme kada je evropski standard koji je trebalo da posluži kao model već bio zamenjen strožim propisom.

Direktiva EU iz novembra 2024. godine uvodi znatno niže granične vrednosti, pravo građana na naknadu štete u slučaju dokazanog kršenja propisa o kvalitetu vazduha i obavezu preventivnog planiranja pre nego što prekoračenja uopšte nastupe.

Ništa od toga nije ušlo u zakon Srbije i zato RERI od nadležnih institucija zahteva konkretne korake.

Ministarstvo zaštite životne sredine mora do kraja 2026. godine da propiše dnevnu graničnu vrednost za PM2,5 i pokrene usklađivanje svih graničnih vrednosti sa evropskim standardima, navedeno je u saopštenju.

Vlada Srbije mora do septembra 2026. godine da uspostavi međuresornu grupu koja će pratiti sprovođenje Programa zaštite vazduha i javno objavljivati rezultate.

Ministarstvo zdravlja mora do kraja 2026. godine da pokrene nacionalnu studiju o zdravstvenim posledicama dugotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu i uvede zagađenje kao evidentiran faktor rizika u lečenju srčanih i plućnih bolesti.

Agencija za zaštitu životne sredine mora odmah da objavi godišnji izveštaj koji već kasni.

Srbija, kako je ukazano, ima manje od četiri godine do roka koji EU postavlja za dostizanje novih standarda.

Podaci pokazuju da je Srbija dalje nego ikad od tog cilja, a nadležne institucije nisu ispunile ni obaveze koje su same sebi propisale, navedeno je u saopštenju.

Potpuna analiza sa svim podacima, tabelama i preporukama javno je na https://reri.org.rs/wp-content/uploads/2026/06/Analiza-stanja-kvaliteta-vazduha-u-Republici-Srbiji-za-2025.-godinu.pdf