Švajcarci će ove godine na referendumu glasati o iniciativi da se broj stanovnika zamrzne na deset miliona ljudi, a glavni cilj desničarske inicijative, koju su kritikovale sve partije i privreda, jeste da se radikalno ograniči ili čak i zabrani imigracija.
Švajcarska vlada je 14. jun odredila kao datum referenduma o inicijativi koju je podnela populistička, evroskeptična Švajcarska narodna partija (SVP), koja ima dva mesta u sedmočlanoj vladi i najveću poslaničku grupu u parlamentu, objavila je švajcarska televizija SRF.
SVP „inicijativom o održivosti“ želi da postigne da stanovništvo sa stalnim boravkom u Švajcarskoj 2050. sme da premaši deset miliona samo zbog nataliteta. SVP želi i da takva gornja granica populacije bude ugrađena u ustav.
Švajcarska je krajem 2025. imala oko 9.100.000 stanovnika. Ukoliko bi pre 2050. populacija dostigla 9,5 miliona, parlament bi morao da preduzme drastične mere, posebno u oblasti azila i prava spajanja izbeglica sa porodicama.
SVP zahteva da država u tom slučaju ponovo pregovara o međunarodnim ugovorima „koji podižu broj stanovnika“, kao što su klauzule o pružanju zaštite. Ako sve ne bi bilo dovoljno, u inicijativi se kao poslednja „kočnica“ zahteva i otkazivanje sporazuma sa Evropskom unijom o slobodi kretanja.
SRF ipak piše da je većina i u vladi i u parlamentu protiv inicijative SVP, i smatra da ona ništa ne rešava.
Dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ) piše da pored političkih stranaka, inicijativu kritikuju i ekonomski stručnjaci i privreda, koji smatraju da bi ona imala teške posledice, i to ne samo za privredu.
Krovno udruženje švajcarske privrede Ekonomisvis (Economiesuisse) i udruženje poslodavaca objavili su neobično oštro, nedvosmisleno saopštenje u kojem su potez SVP nazvali „radikalnim haotičnom inicijativom“ i konkretno naveli svoje rezerve, piše NZZ.
Dnevnik prenosi računicu dva udruženja da će Švajcarska po svoj prilici već 2034. godine, a u blažem scenariju najkasnije 2042. godine imati više od deset miliona stanovnika.
U tom slučaju bi politika morala da preduzme sve što je u njenoj moći da spreči dalji rast, i u krajnjem bi morala da otkaže i pravo na slobodu kretanja što bi dovelo u pitanje bilateralni put Švajcarske rame uz rame sa EU.
Nulta imigracija, kako se navodi, ne bi pogodila samo privredu, koja već sada ima problema da popuni prazna radna mesta, nego bi izazvala brojne probleme za građane, na primer one sa partnerom iz druge zemlje, ili ljude iz inostranstva koji su poreklom Švajcarci i žele da se vrate u domovinu.
Stav je udruženja da će privrednici, ako ne budu u stanju da dovedu strane radnike, izmestiti svoje poslovanje u inostranstvo. U Švajcarskoj bi samim tim država ubirala puno manje poreza, bilo bi manje „kvalitetnih radnih mesta“, a i inovacije bi se ubrzano selile u inostranstvo.
U zajedničkoj izjavi, predstavnici privrede priznaju da je SVP svojom iniciativom dotakla bolnu tačku, da mnogi nisu zadovoljni rastom broja stanovnika, i da imigracija sa sobom nosi i ozbiljne probleme. Kao primer navode preopterećenost gradova i manjak stambenog prostora. Ipak su uvereni da inicijativa SVP ne bi rešila nijedan od tih problema.
Svesna da konzervativna SVP uživa simpatije i među preduzetnicima, posebno poloprivrednicima, udruženja su upravo njima uputila i poruku da u slučaju uspeha inicijative više ne bi mogli da vrbuju radnu snagu iz inostranstva.
Ukazuju i da bi u svakodnevnici, dosledna realizacija inicijative SVP ugrozila i zdravstveno osiguranje, javni prevoz, da bi bilo teško uopšte naći zanatlije, a mnogi restorani i prodavnice bi morali da skrate radno vreme.
Privrednici i poslodavci kao argument navode i demografiju i očekivani životni vek. U njihovom saopštenju piše da se demografski trend promenio još 2020. i da od tada u Švajcarskoj više ljudi slavi svoj 65. nego 20. rođendan.
„Iz godine u godinu broj onih koji odlaze u penziju veći je od broja onih koji tek ulaze u tržište rada. I taj trend će se po svoj prilici nastaviti i posle 2050. godine“, pišu u zajedničlkoj izjavi udruženja privrede i poslodavaca.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.