Redovno vežbanje u odraslom dobu smanjuje rizik od prerane smrti za čak 40%

Vežbanje tokom odraslog životnog doba smanjuje rizik od prerane smrti za 30 do 40 odsto, a bilo kakva fizička aktivnost bolja je nego nikakva, pokazalo je jedno istraživanje.

Iako dugoročne zdrave navike donose najviše koristi, prelazak na aktivniji način života u bilo kojoj fazi odraslog doba može produžiti život, što sugeriše da nikada nije kasno za zdravlje, poručuju naučnici.

Generalno, fizički aktivne osobe imaju manju verovatnoću da umru od različitih bolesti, uključujući srčane bolesti, moždani udar i rak.

Stručnjaci su za potrebe istraživanja, objavljenog na internetu u British Journal of Sports Medicine, analizirali 85 postojećih studija koje su obuhvatile milione ljudi.

Otkriveno je da osobe koje su dosledno fizički aktivne imaju oko 30 do 40 odsto manji rizik od smrti usled bilo kog uzroka, dok oni koji su povećali nivo fizičke aktivnosti, ali i dalje ispod preporučenih količina, imaju 20 do 25 odsto manji rizik.

Značajno je i to da su osobe koje su prešle iz fizički neaktivnog stanja u aktivno imale 22 odsto manju verovatnoću da će umreti od bilo kog uzroka u poređenju s onima koji su ostali neaktivni.

Tim stručnjaka, među kojima su i istraživači sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, napisao je: „Nekoliko mehanizama može objasniti smanjen rizik od smrtnosti kod osoba koje se bave visokom fizičkom aktivnošću, poput poboljšanja telesne funkcije i protivupalnog delovanja.“

Dodali su da njihovi rezultati „naglašavaju značaj fizičke aktivnosti u odraslom dobu, ukazujući na to da započinjanje fizičke aktivnosti u bilo kom trenutku tokom odraslog života može doneti koristi po dugovečnost“.

Svetska zdravstvena organizacija trenutno preporučuje odraslima da se bave fizičkom aktivnošću u trajanju od 150 do 300 minuta nedeljno umerenog intenziteta ili 75 do 150 minuta aktivnosti visokog intenziteta – ili kombinacijom ta dva oblika.

Primeri umerene aktivnosti uključuju brzo hodanje, intenzivno čišćenje poput pranja prozora ili ribanja podova, vožnju bicikla brzinom od 16 do 20 km/h ili igranje badmintona.

Aktivnosti snažnijeg intenziteta uključuju planinarenje, trčanje brzinom od 10 km/h ili brže, brzu vožnju bicikla, igranje fudbala, košarke ili tenisa.