Srbija se suočava sa zabrinjavajućim trendom porasta nasilja, posebno rodno zasnovanog, što dovodi u pitanje zvanične narative o miru i konstruktivnosti. Nedavni slučajevi ubistava žena u Nišu i Bajinoj Bašti, kao i pomilovanje napadača na studentkinju u Novom Sadu, ponovo su u fokus javnosti stavili problem nasilja u društvu.
Iako se vlasti često pozivaju na statistiku, stvarnost na terenu ukazuje na dublji problem. U proseku, oko 30 žena godišnje u Srbiji biva ubijeno, a blizu 30.000 prijavljuje nasilje. Međutim, procenjuje se da je ovo samo „vrh ledenog brega“, s obzirom na to da se veliki broj slučajeva nasilja ne prijavljuje institucijama.
Femicid kao društveni problem
Aktivistkinje za prava žena godinama upozoravaju na neophodnost prepoznavanja femicida kao posebnog krivičnog dela, odnosno rodno zasnovanog ubistva. Smatraju da bi to poslalo jasnu poruku o nultoj toleranciji na nasilje nad ženama i omogućilo adekvatnije kažnjavanje počinilaca. Međutim, iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije, kao i advokati, odbacuju ovakav predlog, navodeći da zakon ne poznaje pol i da postojeći zakonski okvir pruža dovoljno mogućnosti za kažnjavanje.
Obećanja i stvarnost
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još 2017. godine najavio oštrije kazne za nasilnike u porodici, poručujući da će se tražiti duže zatvorske kazne kako bi se suzbilo nasilje. Ipak, uprkos ovim obećanjima, nasilje ne jenjava. Psiholozi i sociolozi upozoravaju da aktuelna politička i ekonomska situacija, kao i prisustvo „folklorističkih iskaza“ poput „ubiću te pa makar te i odrobijao“, doprinose normalizaciji nasilja u društvu.
Pitanje koje ostaje otvoreno je kako efikasno prekinuti ovu spiralu nasilja i osigurati dostojanstven život za sve građane Srbije, posebno za žene.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.