Rafinerija u Pančevu pred obustavom rada: Ističu zalihe sirove nafte zbog američkih sankcija

Jedina rafinerija u Srbiji, pogođena američkim sankcijama, mogla bi da ostane bez sirove nafte već danas, prema najnovijim informacijama vlade, prenela je agencija Frans pres.

Od početka oktobra, Srbija pokušava da pronađe način da ukine američke sankcije koje slabe glavnu naftnu kompaniju u zemlji (NIS) čiji su većinski akcionari Rusi i stoga pogođeni sankcijama koje je Vašington uveo ruskom energetskom sektoru.

NIS, koji snabdeva oko 80 odsto benzinskih pumpi u zemlji, upravlja jedinom rafinerijom u zemlji, u Pančevu, nekoliko kilometara od Beograda, podseća AFP.

Ministarstvo energetike Srbije je krajem oktobra najavilo da bi rezerve sirove nafte u rafineriji trebalo da joj omoguće rad do utorka, 25. novembra.

Od tada, vlada je objavila nove ugovore o uvozu benzina i dizela.

Posle vanredne sednice „radi ispitivanja energetske situacije u zemlji“, srpska vlada je u ponedeljak saopštila da „ekonomija i građani nemaju razloga za brigu, s obzirom da postoji dovoljna količina naftnih derivata“, bez navođenja dodatnih detalja.

Međutim, uvoz neće biti dovoljan da spase NIS, upozorio je Goran Radosavljević, ekonomista iz Beograda, navodi Frans pres.

„Proizvodnja je pokrivala oko 80 odsto svega, a uvoz je činio oko 20 odsto. Možete produžiti agoniju za nekoliko meseci dodatnim uvozom, ali NIS će bankrotirati ako više ne bude mogao da posluje“, dodao je ekonomista.

Od uvođenja američkih sankcija 9. oktobra, Beograd hoda po tankoj žici između svojih ruskih veza i rizika od energetske krize ove zime, a više puta je pozivao na ukidanje sankcija.

Tvrdeći da je ruska strana spremna da se odrekne svojih udela (45 odsto drži Gasprom njeft i 11,3 odsto Intelidžens) kompanije sa sedištem u Moskvi, Srbija je prošle nedelje zatražila privremeno izuzeće od sankcija od SAD, barem do završetka pregovora. Međutim, još uvek nije stigao odgovor iz Vašingtona.

Srbija je 2008. godine prodala 51 odsto udela u NIS-u Gaspromu i Gasprom njeftu za 400 miliona evra.

Srpska država i dalje poseduje skoro 30 odsto NIS-a, dok preostali deo drži nekoliko manjih akcionara.

Uvođenje sankcija dovelo je Beograd, koji teži da se pridruži Evropskoj uniji uz održavanje dobrih odnosa sa Moskvom, u težak položaj.

Vlada je dosledno saopštavala da oduzimanje ruske imovine nije na stolu, predlažući umesto toga kupovinu udela po cenama iznad tržišnih u slučaju neuspeha pregovora.

Paralelni razgovori o isporuci gasa su takođe u toku između Beograda i Moskve, koja obezbeđuje približno 90 odsto gasa koji koristi Srbija.