Komentarišući to što je i pored smanjenja akciza na derivate nafte gorivo u Srbiji danas ponovo poskupelo, Radosavljević je agenciji Beta kazao da se vlast odrekla dela akcize, ali da kroz povećanje cene prihoduje veći porez na dodatu vrednost (PDV).
„Svako povećanje cene goriva, bez obzira na smanjenje akciza, državi donosi veći prihod kroz PDV. S obzirom da se cena goriva već četri godine administrativno određuje po nekoj potpuno netransparentnoj arbitrarnoj formuli, smanjenje akciza je irelevantno za bilo šta, jer cenu goriva svakog petka neko odredi. I zbog toga danas litar dizela u Srbiji košta 222 dinara (1,9 evra), a ne 160-170 dinara kao u zemljama u okruženju“, ocenio je profesor.
On je naveo da je akciza na gorivo u Srbiji među najvećim u Evropi, i da je cena goriva u Srbiji veća čak i od prosečne cene u najrazvijenim zemljama Evrope gde iznosi oko 1,85 evra.
„Vlast interesuje ukupna cena, i ta cena kod nas konstantno raste, dok su neke zemlje u prethodnih nekoliko nedelja imale drastična smanjenja cena goriva. Na finalnoj ceni država prikuplja 20 odsto PDV-a, i s rastom finalne cene njima rastu prihodi po osnovu PDV-a, bez obzira što padaju prihodi od akciza“, objasnio je Radosavljević.
Dodao je da zbog visoke cene goriva, pored građana, najviše trpi privreda.
„Privreda postaje sve nekonkurentnija, jer prosečan transporter u Srbiji plaća gorivo koje je 60 dinara skuplje nego u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, na primer. Privreda je prinuđena da podiže cene svojih proizvoda i usluga, i to sve ide preko ‘leđa’ potrošača, odnosno građana“, kazao je.
Na pitanje da li i u kojoj meri sistemska korupcija i nedomaćinsko trošenje novca poreskih obveznika utiče na cene goriva, Radosavljević je rekao da skupa država podrazumeva visoke poreze.
„Država trenutno nema novca da uoči izbora podeli, kako su najavili, više od milijardu evra penzionerima i ostalim građanima. To neko mora da finasira, i naravno da će uzeti od svih po malo, a najbolji način za uzimanje novca od građana je kroz prodaju skupih derivata nafte“, rekao je Radosavljević.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine saopštilo je da će od danas na benzinskim stanicama u Srbiji litar evrodizela koštati 222 dinara, a benzina 198 dinara.
Nove cene goriva važiće do sledećeg petka, 24. jula.
U odnosu na prethodnu sedmicu, i benzin i dizel su poskupeli za po dva dinara.
Vlada Srbije je prošle nedelje donela odluku da do 19. jula akcize na derivate nafte smanji za dodatnih pet odsto.
Privremeni iznosi akciza za olovni benzin iznosiće 68,9 dinara po litaru, bezolovni benzin 64,8 dinara po litru i za gasna ulja (dizel) 66,64 dinara po litaru.
I pored smanjenja akciza, cena goriva u Srbiji je najveća u regionu.
Maksimalna maloprodajna cena litra eurodizela na makedonskim pumpama je 88 denara, bezolovnog benzina „eurosuper 95“ – 87 denara, a bezolovnog benzina „eurosuper 98“ – 89 denara.
Jedan makedonski denar vredi 1,89 dinara.
U Crnoj Gori litar evrodizela košta 1,67 evra, a benzina „evrosuper 95“ – 1,64 evra.
U Hrvatskoj litar evrodizela košta 1,67 evra, a benzina 1,64 evra.
U Bosni i Hercegovini litar dizela košta 2,8 konvertibilnih maraka (1,43 evra), a benzina BMB95 – 2,76 KM (1,41 evro).
Litar dizela u Rumuniji košta 1,81 evro, a benzina 1,65 evra.
U Bugarskoj litar dizela košta 1,52 evra, benzina 1,45 evra.
U Mađarskoj dizel košta 1,65 evra, a benzin 1,62 evra.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.