Radar: Beograd na vodi uplatio Srbiji za 12 godina ono što je zaradio prodajom 12 stanova

Firma Beograd na vodi je do sada, za 12 godina, u budžet Srbije po osnovu dividende uplatila nešto više od 3,7 milijardi dinara (31,7 miliona evra), što je vrednost 12 luksuznih stanova na toj lokaciji, preneo je danas Radar.

„Dok se ta privatna firma hvali da je već prodala 10.000 stanova, u budžet je po osnovu dividende do sada uplatila samo 31,7 miliona evra. Čak i da sav taj novac država podeli građanima, svako bi dobio po pet evra, dok je većinskom vlasniku poklonila milijarde evra vredno zemljište“, piše Radar.

Radar saznaje da bi državi pre kraja godine trebalo da legne eventualno još 1,5 milijardi dinara ili 13,2 miliona evra i da je prošle godine Beograd na vodi ostvario rekordnu neto dobit od 163,8 miliona evra, za 16,6 miliona evra veću nego tokom prve decenije poslovanja, od osnivanja 2014. do kraja 2023.

Poređenja radi, Dunav osiguranje je prošlu godinu završilo u plusu od 4,6 milijardi dinara ili 39 miliona evra i početkom ove sedmice u budžet je uplatilo dividendu od 1,45 milijardi dinara ili 12,35 miliona evra, skoro istu kao i Beograd na vodi, čiji je profit bio četiri puta veći.

Do sada isplaćene dividende u svakom slučaju nedovoljne su da država svakom od 6,5 miliona građana Srbije uplati po pet evra.

„Ako bi se taj iznos još podelio na 12 godina, koliko zajednička firma posluje, ispada da bi svaki građanin u proseku dobio po 40 evrocenti, nepunih 48 dinara godišnje ili četiri dinara mesečno. Sasvim adekvatno jednom od naprednjačkih ‘projekata veka’, koji je poslednjih godina najozbiljnijeg takmaca dobio u novom, najvažnijem projektu aktuelne vlasti izložbi Ekspo 2027. Ostaje samo da se vidi da li će i efekat po građane biti sličan, ako ne i gori“, piše Radar.

Istaknuto je da je od tog projekta, iako je najavljivan kao projekat koji će preporoditi građevinsku industriju i doprineti bržem privrednom rastu Srbije, mnogo veću korist od Srbije imao je formalno većinski vlasnik Beograda na vodi Igl hils voterfront investment Mohameda Alabara, biznismena iz Abu Dabija.

Tome svedoči i to što je od do sada ostvarene neto dobiti od 375,2 miliona, državi uplaćeno manje od 10 odsto te sume, ili tek 31,7 miliona.

„Čak i ako joj uskoro legne nova uplata od 13,2 miliona, ukupna suma po osnovu dividende ostaće ispod 45 miliona evra, što je nepunih 12 odsto u odnosu na ukupan do sada ostvareni profit zajedničke firme. S druge strane, neraspoređena dobit je na kraju 2025. dostigla 24,9 milijardi dinara ili 212,2 miliona evra. Drugim rečima, ona je 6,7 puta veća od dobiti isplaćene manjinskom suvlasniku“, piše Radar.

Od 2021. do 2025, Beograd na vodi je za troškove zarada i ostale lične rashode svojim zaposlenima isplatio 6,5 milijardi dinara ili 55,4 miliona evra, odnosno za 23,7 miliona evra više nego što je uplatio državi po osnovu dividendi.

„Još jedan pokazatelj ilustrativno govori o tretmanu države kao suvlasnika. Uprava Beograda na vodi se sredinom maja javno pohvalila da je prodala 10.000 stanova. U istom saopštenju je navedeno da je od polaganja kamena temeljca 2015. do sada završeno oko 6.600 stanova u 34 zgrade, dok je ukupno lansirano 58 objekata“, navodi Radar.

Republički geodetski zavod (RGZ) je 20. juna saopštio da je u prvom kvartalu ove godine stan od 217 kvadrata na teritoriji beogradske opštine Stari grad prodat po ceni od 12.000 evra za kvadrat ili za 2,6 miliona evra.

Prethodno je RGZ saopštio da je i u poslednjem tromesečju 2024. najviša cena po kvadratu od 11.688 evra plaćena za stan u Beogradu na vodi, kao i da je za stan u istom naselju od 342 kvadrata isplaćena najveća suma od 2,6 miliona evra.

„Krajnje pojednostavljeno, od svih uplata po osnovu dividendi država je u Beogradu na vodi za 31,7 miliona evra mogla da kupi samo 12 takvih, najluksuznijih stanova. A zajednička firma, u kojoj država ima trećinu vlasništva, hvali se da je već prodala 10.000 stanova. Nije teško zaključiti ko u ovom zajedničkom biznisu skida kajmak“, piše Radar.

Navedeno je da su posebna priča Vučićeve tvrdnje da je Beograd na vodi „srpskoj ekonomiji doneo 9,7 milijardi evra“.

„Ali i njega, uz Sinišu Malog i Anu Brnabić, najvećeg promotera tog projekta u aprilu, prilikom otvaranja vidikovca na Kuli Beograd, nadmašio je Mohamed Alabar. Iako nikada nijednom novinaru nije direktno odgovorio na pitanje koliko je po osnovu dividendi Beograd na vodi uplatio u budžet Srbije, pravdajući se da ne zna napamet taj podatak, pre dva i po meseca je, ne pominjući kako je došao do te cifre, naveo da je ‘prvobitni plan bio da se u projekat investira 2,5 milijardi, a sada smo na skoro 5,5 milijardi evra investicija’, te da su ‘efekti te investicije na celokupnu ekonomiju Srbije tri puta veći i da su kreirali 15 do 16 milijardi evra vrednosti'“, piše Radar.

Većini ekonomista navodi da su poslovni prihodi Beograda na vodi od osnivanja do kraja prošle godine iznosili nešto više od 1,8 milijardi evra ili 217,3 milijarde dinara, a da je doprinos svake firme BDP-u neke zemlje značajno manji od njenih prihoda.

„Uvažavajući zvaničnu metodologiju obračuna BDP-a, doprinos Beograda na vodi je manji od pola procenta, osim u 2025, kada je iznosio toliko“, navodi za Radar ekonomista Dragovan Milićević, koji je od 2012. do 2014. bio državni sekretar u Ministarstvu trgovine.

On je na osnovu finansijskih izveštaja izračunao da je BDP Beograda na vodi u 2022. bio 9,86 milijardi dinara, naredne godine 2,15 milijardi, u 2024. nešto veći od milijardu i lane rekordnih 29,48 milijardi dinara, dok je u 2021. doprinos BDP-u bio čak i negativan.

Ukupno, dakle, za poslednje četiri godine 42,5 milijardi dinara ili nepuna 362 miliona evra. Ako se on koriguje za vrednost zaliha onda je u poslednjih pet godina BDP te firme bio oko 500 miliona evra. A prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, ukupan nominalni BDP od 2021. do 2025. bio je 366,5 milijardi evra.

Milićević je objasnio da je doprinos Beograda na vodi srpskom BDP-u izračunao tako što je bruto dodatoj vrednosti te kompanije dodao vrednost njenih zaliha, kao i 7,6 milijardi dinara, koliko je u tom periodu firma uplatila državi za poreze. Tako se dolazi i do podatka da je u vidu dividendi i poreza zajedno ona u budžet uplatila 96,3 miliona evra.

„Imajući u vidu da BDP-u doprinose svi sektori, ovo je svakako značajan doprinos ako se gleda usko stručna metodologija. Nikako kao politički narativ da je to velika razvojna šansa, jer bi makroekonomski to bilo pogubno za zemlju u smislu da osnovni nacionalni makroekonomski agregat zavisi od jednog činioca. Kada se pogledaju zvanični računovodstveni podaci, veliki deo doprinosa BDP-u čini korekcija vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, što je računovodstveno nesumnjivo tačno, imajući u vidu vrstu delatnosti i metodologiju vođenja poslovnih knjiga u skladu sa međunarodnim standardima“, rekao je Milićević.

Za ekonomiste stvarni efekti Beograda na vodi na srpski BDP višestruko su manji nego što tvrde Vučić i Alabar.

Godinama unazad konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević upozoravao je da je država toj privatnoj firmi na startu poklonila 177 hektara zemljišta, koje je mogla prodati za najmanje dve milijarde evra.

Ni to, očito, kako piše Radar nije bilo dovoljno, pa planira da joj besplatno ustupi još 300 hektara državnog zemljišta u četiri gradske opštine – Novom Beogradu, Čukarici, Savskom vencu i Starom gradu.

„Trenutno ar placa na ekskluzivnim lokacijama u gradskim opštinama Stari grad i Savski venac košta i više od 200.000 evra. Da je država to zemljište prodala umesto što ga je poklonila, za toliko bi se povećao i BDP, a još bi taj novac otišao u budžet“, zaključuje Kovačević.

Kako piše Radar, do sada se država ili bolje rečeno oni koji je zastupaju, zadovoljavala mrvicama.

„I niko od njih nije u ime države uskočio u ulogu Mirka Topalovića iz legendarnog filma Maratonci trče počasni krug da priupita: ‘A koliki je moj deo?’ Cinici će reći da možda i jeste, ali nije svakako pitao za državu. Kao što niko iz pravosuđa nije pitao ‘kompletne idiote’ zašto su pre postavljanja kamena temeljca za Beograd na vodi srušili pravnu državu u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016.“, piše Radar.