Gojko Božović: Ako se već vlada bez narodnog poverenja, ne može se vladati i bez spoljne podrške

Božović je agenciji Beta kazao da je za Rezoluciju EP bilo mnogo povoda i u ranijim godinama, a da je sada ukazala na neuralgične tačke režima: vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa, sloboda medija i reforma javne uprave. 

„Dolazeći na vlast, režim je kao dar s neba prihvatio ideju stabilokratije po kojoj je unutrašnja stabilnost važnija od demokratije. Unutrašnja stabilnost je, međutim, bila samo stabilnost režima koji je razorio političke institucije i političke slobode. Na taj način od istinske stabilnosti društva nije ostalo skoro ništa“, rekao je. 

Prema njegovim rečima, poslednje tri godine su neka vrsta poluvanrednog stanja, dok je dvadeset meseci studentskih protesta nepovratno promenilo raspoloženje javnosti u Srbiji. 

„Gubitak unutrašnje podrške režim sve vreme pokušava da nadomesti spoljnom podrškom. Rezolucija Evropskog parlamenta pokazala je, nasuprot nedostojnoj stabilokratskoj logici Evropske komisije, da režim gubi i međunarodne oslonce. Ako se već vlada bez narodnog poverenja, ne može se vladati i bez spoljne podrške“, ocenio je Božović. 

Dodao je da se režim „ritualno zaklinjao“ u evropsku budućnost, udovoljavao interesima različitih evropskih aktera, ali je činio sve protiv evropskih vrednosti. 

„Najviše protiv demokratije, institucionalnog poretka i vladavine prava. Bilo koja od tih vrednosti je sušta suprotnost Vučićevog režima. Režim i te vrednosti ne mogu biti u istom okruženju. Objavljujući da je na evropskom putu, Vučićev režim je četrnaest godina udaljavao Srbiju od evropskih vrednosti. Idealna pozicija tog režima bio je beskrajni evropski put kojim se nikada nigde neće stići“, kazao je. 

On ističe da je najnovija Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji suočila i evropsku i srpsku javnost sa slikom režima koji je zloupotrebljavao i vlast i podršku. 

„Sada kada je izgubio podršku, najpre građana Srbije, kada je njegova slika postala svima jasna i kada su s nje uklonjeniđ zaštitni faktori propagande, režim treba da izgubi i vlast. S koje god strane da dođe podrška režimu ona će od pobunjenog društva u Srbiji biti prepoznata kao štetna i interesna. Takva podrška može kratkotrajno omogućiti kupovinu vremena, ali ne može otkloniti ideju promena. Može, međutim, trajno kompromitovati svakog aktera u očima građana Srbije i u očima demokratske javnosti u Evropi“, naglasio je. 

Komentarišući spoljnu politiku aktuelne vlasti, Božović je rekao da je ta politika režima Aleksandra Vučića od početka bila transakciona i resursna.

„Njena transakciona dimenzija potiče od same osnove režima u kojoj je politika svedena na kupoprodajni odnos. Ona je resursna po tome što se nacionalnim resursima, od teritorija preko retkih minerala do skupih i netransparentnih poslova i tajnih ugovora, plaća međunarodna podrška režimu. Umesto ideologije kao moguće legitimacije, režim nudi resurse. To ga oslobađa svake dosledne i predvidljive politike. To su nacionalisti koji su predali Kosovo. To su rusofili koji isporučuju granate Ukrajini. To su suverenisti koje savetuju i u čijim su se kabinetima odavno odomaćili službenici i zaposlenici stranih vlada. To su Evropljani koji se najprirodnije osećaju u Politbirou Komunističke partije Kine. To su graditelji evropskog puta koji baštine istočne represivne tradicije“, zaključio je Božović. 

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su juče Rezoluciju o Srbiji sa 468 glasova za, 116 protiv, dok je 79 poslanika bilo uzdržano. 

Poslanici EP su usvojili amandmane u kojima se izražava žaljenje zbog kampanje da se učesnici protesta 15. marta 2025. u Beogradu lažno optuže da su simulirali upotrebu „zvučnog topa“, osuđuje optužbe na račun evroposlanika da su širili lažne vesti o tom protestu i zabrinutost zbog saradnje vladajuće stranke u Srbiji sa Komunističkom partijom Kine. 

Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta o ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, rečeno je da se napredak Srbije u reformama važnim za članstvo u EU značajno usporio i da je u nekoliko ključnih oblasti, posebno u vladavini prava, zabeleženo nazadovanje. 

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog sve dublje političke krize u Srbiji, kao i zbog usvajanja izmena pravosudnih zakona i ocenjuje se da su najbolji način za rešavanje političke krize slobodni i fer izbori, uz puno, transparentno i inkluzivno sprovođenje svih preporuka ODIHR-a. 

U tekstu se osuđuje to što su mirni učesnici protesta, aktivisti i novinari bili žrtve „širokog spektra represivnih mera, uključujući i preteranu upotrebu sile i policijsko nasilje, arbitrarna privođenja i hapšenja, politički egzil i druge oblike zastrašivanja“ i poziva na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu optužbi za primenu nepotrebne i prekomerne sile i za nezakoniti nadzor demonstranata, kao i na ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za ozbiljna i sistematska kršenja zakona i kršenja ljudskih prava u Srbiji.

Ponovo se ističe potreba da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU. 

Kada je u pitanju Kosovo, podseća se da normalizacija odnosa s Kosovom i primena obaveza iz dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Srbije i poziva na potpuno sprovođenje Briselskog i Ohridskog sporazuma. 

Od Srbije se očekuje da sarađuje s Kosovom kako bi se konačno priveli pravdi počinioci terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, navodi se u dokumentu i izražava „žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala počinioce, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste“.

Osam članica Evropske unije nije prihvatilo preporuku Evropske komisije da se Srbiji otvori Klaster 3.