Privredni rast Srbije u prvom kvartalu 2026. godine od 3,2 odsto je solidan, makroekonomska stabilnost je očuvana, ali smanjuje se priliv stranih investicija, blago opada zaposlenost, a inflacija ubzava, rekao je danas profesor Milojko Arsić, na predstavljanju biltena o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, Kvartalni monitor.
On je istakao da su početak 2026. godine obeležili pojačani međunarodni rizici – rast cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku i dalje zaoštravanje trgovinskih tenzija koji su se odrazili i na privredna kretanja u Srbiji.
„Istovremeno, na domaću ekonomiju uticao je niz vanrednih i privremenih činilaca, kao što su uvođenje ugljeničnih poreza EU i sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), ali rezultati u prvom kvartalu ne održavaju dugoročne trendove“, rekao je Arsić.
Vlada za sada, prema njegovim rečima, nema odgovore na sistemske probleme koji utiču na razvoj njene privrede u
srednjem i dugom roku, kao što su slabe institucije i niske domaće privatne investicije.
Ekspanzivna fiskalna politika, prema njegovoj oceni, uoči predstojećih predsedničkih i parlamentarnih izbora privremeno bi ubrzala rast privrede, ali bi narušila makoekonomsku stabilnost u budućnosti.
Istakao je da je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvom kvartalu 2026. godine međugodišnje porastao 3,2 odsto, ali
detaljnija analiza pokazuje da je stvarni tempo rasta znatno skromniji.
Desezonirani podaci, prema njegovim rečima, ukazuju na rast od svega 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, što predstavlja najslabiji rezultat u poslednjih godinu dana.
Zbog toga, kako je naveo, za sada ostaje na snazi procena da će privredni rast Srbije u 2026. iznositi oko tri odsto, uz izražene
rizike da bude niži ukoliko se pogoršaju međunarodne okolnosti ili oslabi privreda EU, kao najvažniji trgovinski i investicioni partner Srbije.
Inflacija je, kako je naglasio, tokom prvih pet meseci 2026. godine porasla sa 2,4 odsto na 3,5 odsto, pre svega usled rasta svetskih cena energenata.
„Iako je država ublažila deo ovog udara privremenim smanjenjem akciza i drugim merama, zabrinjava činjenica da rastu i domaći inflatorni pritisci, naročito u sektoru usluga. Zbog toga se očekuje da će monetarna politika ostati restriktivna, uz ograničen prostor za smanjenje kamatnih stopa“, ocenio je Arsić.
Dodao je da je zaposlenost blago smanjena, dok su realne zarade nastavile snažan rast, znatno brži od rasta produktivnosti.
Takav trend, prema njegovim rečima, doprinosi rastu životnog standarda, ali istovremeno povećava troškove poslovanja, podstiče inflatorne pritiske i postepeno slabi cenovnu konkurentnost domaće privrede.
Istakao je da je platni bilans Srbije u prvom kvartalu pokazao neuobičajeno nizak deficit tekućeg računa, ali je istovremeno nastavljen „zabrinjavajući“ pad priliva stranih direktnih investicija.
„Ovaj trend mogao bi u srednjem roku da predstavlja jedno od ključnih ograničenja daljeg privrednog rasta, imajući u vidu da su strane investicije godinama bile važan izvor razvoja Srbije“, rekao je Arsić.
Narodna banka Srbije, prema njegovim rečima, nastavila je da vodi opreznu monetarnu politiku i intenzivno interveniše na deviznom tržištu radi očuvanja stabilnosti kursa dinara.
Naveo je da je fiskalna politika ostala usmerena ka očuvanju makroekonomske stabilnosti, ali i dalje sadrži strukurne slabosti kao što su slaba selekcija prioriteta, neefikasna realizacija investicija i drugih projekta, odsustvo sistematske posvećenosti smanjenju nejednakosti i siromaštva.
Privremene mere za ublažavanje posledica rasta cena energenata ocenjuju se, kako je naglasio, kao opravdane, ali njihovo eventualno dugotrajnije zadržavanje moglo bi da poveća troškove za budžet.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.