Marković (Savez energetičara): Ne verujem da će struja poskupeti pre izbora, ali će to doći na red

Hidroelektrane u Srbiji su ove godine, zbog suše, proizvele manje električne energije koja je uvožena po višim cenama od aktuelnih za domaćinstva pa će Elektroprivreda Srbije (EPS) taj manjak morati da nadoknadi, ali ne verujem da će struja poskupeti pred izbore i zimsku sezonu, rekao je danas stručnjak za energetiku i član Saveza energetičara Željko Marković.

On je za Betu rekao da EPS do sada, iako je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom da struja u oktobru poskupi, nije predao zahtev za korekciju cena za domaćinstva.

"Verovatno zbog izbora EPS do sada nije predao zahtev za poskupljenje struje za domaćinstva, a pitanje je i da li će ga predati pred zimsku sezonu i sezonu grejanja. Do sada nije bilo povećanja cena u toku grejne sezone, pa pretpostavljam da neće ni sada", rekao je Marković.

Dodao je da je trenutna cena električne energije za domaćinstva niža od cene proizvodnog "miksa" EPS-a u koji ulazi i električna energija koja je iz uvoza i po kojoj se nabavljala, pa će taj trošak EPS morati da nadoknadi.

"Poskupljenje električne energije će, u nekom trenutku, svakako doći na red", rekao je Marković.

Na pitanje da li Srbija može da izvozi električnu energiju, proizvedenu iz obnovljivih izvora, posle uvođenja takse na emisiju ugljen-dioksida (CO2) od 1. januara 2026. (CBAM), a da ne plati tu dažbinu, Marković je rekao da je izvoz za pojedine proizvođače koji proizvode električnu energiju iz OIE moguć ako se dokaže da potiče iz "zelenih" izvora, ali da to ne važi za EPS jer u svom portfelju ima i termoelektrane.

"Ako je struja iz zelenih izvora ne plaća se ta taksa, ali postoji postupak kojim se mora dokazati da je izvezena količina jednaka proizvedenoj iz OIE. Taksu plaća uvoznik struje iz Srbije u EU", rekao je Marković.

Postoji, kako je rekao, nekoliko uslova da se Srbija oslobodi CBAM takse na električnu energiju iz obnovljivih izvora, a jedan je da je uvela taksu čija je vrednost ekvivalentna vrednosti evropske takse, međutim ona je četiri evra po toni emitovanog CO2, dok je evropska u proseku oko 85 evra po toni.

Ako bi emiteri CO2 – EPS i industrija umesto domaće, plaćali "evropsku" taksu od 85 evra, cena električne energije bi, kako je naglasio, morala da se poveća i premašivala bi tržišnu, pošto se većina električne energije proizvodi u termoelektranama koje emituju CO2.

Postupak dokazivanja koja je energija iz zelenih izvora, prema njegovim rečima, nije jednostavan jer postoji čitav niz uslova i pravila da bi uvoznik iz EU izbegao plaćanje te takse.

"Uvoznik iz EU EPS-ove električne energije, koji zbog EPS-ovog proizvodnog portfelja nije u mogućnosti da se oslobodi te takse, bio bi u obavezi da plati CBAM taksu. U tom slučaju EPS bi morao da snizi cenu te izvezene energije da bi bila konkurentna i ne bi bila viša od tržišne kada se uračuna ta dažbina u cenu, što je EPS-u neisplativo", rekao je Marković.

Dodao je da Srbija "u suštini i nema mnogo struje za izvoz jer je prosečan godišnji bilans izvoz-uvoz obično na nuli, pošto je u nekim godinama kada je bila povoljna hidrologija EPS mogao da izvozi, ali poslednjih godina ta kompanija uglavnom uvozi električnu energiju".

Srbija može, kako je naglasio, da izvozi i uvozi električnu energiju, bez takse u zemlje koje nisu članice EU.

Odgovarajući na pitanje da li je Srbiji, pored reverzibilne hidroelektrane Bistrirca, potreba i reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3, Marković je rekao da bi hidroelektrana Đerdap 3 bila kao i hidroelektrane Bistrica i Bajina Bašta i omogućila bi da Srbija ima veće učešće električne energije, proizvedene iz obnovljivih izvora, što bi rešilo problem evropske takse i smanjilo proizvodnju električne energije iz uglja.

Đerdap 3 bi, prema njegovim rečima, mogao da bude kapacitet koji bi se koristio i regionalno, ne samo za zadovoljenje domaćih potreba za balansiranje proizvodnje električne energije iz solarnih i vetroelektrana.

Dodao je da nema puno zemalja koje mogu da naprave takav projekat za skladištenje električne energije i da sada rade i baterijska skladišta jer nemaju uslove za reverzibilne hidroelektrane.

"Možda je rano reći da li se Srbiji isplati gradnja Đerdapa 3, na to treba da daju odgovor studije koje će se raditi. Još nije utvrđena ni tačna snaga te hidroelektrane", rekao je Marković.

Na pitanje da li se gradnja tog projekta forsira iz političkih razloga, zbog pokušaja unapređenja političkih odnosa Srbije i Amerike, Marković je rekao da "to jeste jedan od projekta koji je viđen kroz politiku strateškog partnerstva Srbije i SAD".

Istakao je da bez obzira što postoji i ta "politička dimenzija" to ne znači da će nužno morati da se gradi Đerdap 3 ako studije pokažu da projekat nije isplativ.

Dodao je da je otvoreno pitanje i to što je predviđeno da se ta hidroelektrana gradi u delu Nacionalnog parka Đerdap.

"Sve odgovore će dati studije, pa i o uticaju na životnu sredinu", rekao je Marković i dodao da će ih, verovatno, raditi  domaće institucije – domaći fakulteti i instituti.