Prof. dr Volarević iz Kragujevca među vodećim svetskim stručnjacima za matične ćelije

Profesor doktor Vladislav Volarević iz Kragujevca postao je drugi najbolji naučnik u svetu u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija. Ovaj veličanstven uspeh je omaž blistavoj naučno-istraživačkoj karijeri profesora Volarevića i činjenici da su njegovi naučni radovi citirani više od 7.000 puta, prenosi InfoKG.

Prošle godine odjeknula je vest da je prof. dr Vladislav Volarević, redovni profesor na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, treći najbolji naučnik u svetu u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija i 22. u oblasti matičnih ćelija. A, samo godinu dana kasnije, profesor Volarević je svrstan u sam svetski vrh u istraživanju matičnih ćelija.

Naime, pre nekoliko dana objavljeno je novo ScholarGPS rangiranje, prema kojem je, na osnovu broja objavljenih naučnih radova i njihove citiranosti u poslednjih 5 godina, prof. dr Vladislav Volarević rangiran kao drugi najbolji naučnik u svetu u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija i šesti u oblasti matičnih ćelija.

Osim toga, na osnovu rangiranja Stanford univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama, profesor Volarević je svrstan u 0,05 odsto najboljih i najcitiranijih naučnika u svetu u oblasti matičnih ćelija.

Ovaj izuzetan uspeh u svojoj naučno-istraživačkoj karijeri, profesor Volarević je postigao pošto su njegovi naučni radovi citirani više od 7.000 puta.

Prof. dr Volarević: Sa naukom i za nauku vredi živeti

Ako se uzme u obzir podatak da je u cilju ovog rangiranja analiziran značaj naučnih radova 30 miliona naučnika i istraživača zaposlenih u 55.000 naučnih institucija iz više od 200 zemalja, i da Srbija u takvoj konkurenciji ima istraživača koji je po broju svojih naučnih radova i njihovoj citiranosti drugi u svetu, ovaj uspeh može da deluje neverovatan. Ipak, za profesora Volarevića je ovaj uspeh, kako nam je ranije rekao, potpuno očekivan jer je plod intenzivnog i svakodnevnog, zajedničkog rada od 16 godina naučno-istraživačkog tima čiji je on deo.

– Moram istaći da su za ovaj uspeh najzaslužniji profesori Nebojša Arsenijević, Miodrag Stojković i sada nažalost pokojni profesor Miodrag Lukić, koji su nesebično deceniju unazad, svakodnevno svoje ogromno znanje i iskustvo u oblasti imunologije i biologije matičnih ćelija prenosili, usadili mi ljubav prema nauci i naučili me da sa naukom i za nauku vredi živeti – rekao je ranije za „Blic zdravlje“ prof. dr Volarević.

– Zbog toga, smatram da je ovo pre svega veliko priznanje za njihov rad, kao i priznanje za moje mlađe kolege kojima imam čast da budem mentor i koji danas marljivo rade u naučno-istraživačkom timu kojim rukovodim, nastavljajući ovo naše zajedničko putovanje, koje ima za cilj otkrivanje novih mehanizama koje matične ćelije koriste da bi regenerisale oštećena tkiva i organe.

Šta su mezenhimske matične ćelije?

– Mezenhimske matične ćelije su vrsta adultnih matičnih ćelija koje spontano diferenciraju u hondrocite, osteocite i adipocite, ali ono što ih izdvaja u odnosu na druge matične ćelije su njihove imunomodulatorne karakteristike. One sekretuju mnogobrojne faktore (proteine, mikroRNK molekule) kojima menjaju fenotip i funkciju svih ćelija imunskog sistema i na taj način regulišu imunski odgovor – objasnio nam je prof. dr Volarević.

– Mezenhimske matične ćelije se nalaze u svojim „nišama“, neposredno uz krvne sudove, odakle vrlo brzo, nakon povrede tkiva i/ili nakon nastanka zapaljenja, ulaze u krvotok i odlaze na mesto povrede ili zapaljenja. Tu najpre pomažu imunskim ćelijama u eliminaciji patogenih mikroorganizama, a zatim sprečavaju da prekomerna aktivacija imunskih ćelija ošteti tkiva. Produkuju faktore rasta kojima podstiču stvaranje novih krvnih sudova, sprečavaju ishemiju i pomažu u regeneraciji oštećenih tkiva. Uz sve to, lako ih je izolovati iz masnog tkiva, zubne pulpe, amnionske tečnosti, koštane srži, ne zahtevaju kompleksne uslove za rast u kulturi i pokazuju nisku eskpresiju MHC (HLA molekula) druge klase, što omogućava njihovu alogenu transplantaciju (transplantaciju iz jedne u drugu osobu).

Iz malog parčeta kože moguće je izdvojiti specifične matične ćelije, kojima u laboratoriji može da se vrati biološki sat unazad, praktično na period iz embrionalnog razvoja. To predstavlja revoluciju u lečenju širokog spektra bolesti, čak i onih najtežih, i to za svakog pacijenta ponaosob. Zahvaljujući profesoru Volareviću, ova vrsta terapije bi uskoro mogla da zaživi i u Srbiji.

Naučni put prof. dr Vladislava Volarevića

Prof. dr Vladislav Volarević rođen je u Nišu, gde je završio Fakultet medicinskih nauka 2006. godine, a doktorirao je 2011. godine u Kragujevcu, pod mentorstvom čuvenog imunologa prof. dr Miodraga Lukića. Prvu priliku za bavljenje naučnim radom dobio je od nekadašnjeg dekana kragujevačkog Medicinskog fakulteta Nebojše Arsenijevića.

Usavršavao se iz oblasti imunologije na Univerzitetu u Kaliforniji, San Francisko – UCSF (SAD), potom i u Institutu „Kiri“ u Parizu (Francuska). Postdoktorske studije je završio u njujorškoj bolnici „Sinajska gora“ (SAD), gde je radio na Institutu za imunologiju, a zatim se usavršavao i na Institutu za anatomiju Univerziteta u Bernu (Švajcarska).

Istraživanja o lečenju autoimunih bolesti

Poslednjih godina, prof. Volarević se bavio naučnim radom na Univerzitetu u Bernu, u Švajcarskoj gde je tokom boravka u ovoj zemlji objavio više od 100 radova u prestižnim naučnim časopisima i postao jedan od najcitiranijih naučnika u svojoj oblasti u ovom delu Evrope.

Tokom rada u Švajcarskoj, prof. Volarević se fokusirao na bolesti jetre, uključujući fulminantni hepatitis, fibrozu i cirozu, a njegova istraživanja su pokazala kako matične ćelije mogu da obuzdaju zapaljenja i spreče oštećenja tkiva. Pored toga, njegov rad na ulceroznom kolitisu i uticaju galektina 3 dobio je priznanje Evropskog udruženja za Kronovu bolest i kolitis.

Prof. dr Volarević je i rukovodilac Centra za smanjenje štetnih efekata bioloških i hemijskih hazarda. Ova laboratorija na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu opremljena je robotima koji imaju mogućnost da imitiraju pluća pušača, i jedina je takvog tipa u jugoistočnoj Evropi. Koristeći robote koji simuliraju pušenje, kragujevački naučnici intenzivno ispituju uticaj duvanskog dima na promenu gena kod pušača.

Povratak u Srbiju

Reklo bi se da profesor Volarević može da bira na mapi sveta gde će se baviti naukom. Ipak, on je odlučio da se vrati u Srbiju, i da svojim znanjem i iskustvom pomaže razvoju nauke u svojoj zemlji. Kako kaže, Srbija je za njegovu porodicu i njega najlepše mesto za život.

– Jedino u Srbiji se i supruga i ja osećamo potpuno „svoji na svome“. Srce zaigra od radosti kada prisustvujete roditeljskom sastanku u istoj učionici u kojoj ste pre mnogo decenija učili prva slova. Neopisiva je radost posmatrati svoje sinove kako uživaju u fudbalu na terenu na kojem ste vi pravili prve fudbalske korake i kako se zaljubljuju na istim klupicama u parku u kojima ste vi provodili svoje detinjstvo i ranu mladost – ispričao nam je prof. dr Volarević.

– Saznanje da ćemo moći da svakodnevno budemo okruženi ljubavlju svojih roditelja i prijatelja, bilo je ključno u donošenju odluke da koren svog porodičnog stabla ne presadimo u tuđu zemlju. Uz to, toplina koju imaju naši ljudi, za koju smatram da nam je pre svega kroz učenje naše, Srpske pravoslavne crkve i kroz usvajanje patrijarhalnih i porodičnih vrednosti, duboko usađena u gene, ne možete osetiti nigde na svetu, osim u Srbiji – zaključio je za „Blic zdravlje“ prof. dr Vladislav Volarević.