Prepoznajte simptome srčanog udara na vreme

Previše nas i dalje zamišlja srčani udar onako kako se prikazuje u filmovima – osoba se naglo sruši, drži za grudi. Međutim, stvarnost zna biti mnogo suptilnija, gotovo neprimetna, i upravo zato i opasnija. Ako umete prepoznati prve signale, možda ćete uspeti spasiti život – svoj ili nečiji tuđi.

Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, nastaje kada krvni ugrušak zapuši koronarne arterije, prekidajući dotok krvi u deo srčanog mišića. Glavni uzrok je ateroskleroza – nakupljanje plakova na zidovima krvnih sudova. Bez kiseonika i hranjivih sastojaka, srčani mišić počinje da odumire. Zato je brzo prepoznavanje simptoma presudno – svaka minuta je važna.

Klasični simptomi

Bol u grudima – osećaj pečenja, pritiska ili težine, često opisan kao da vam „slon sedi na prsima“.

Širenje bola – ka ramenu, ruci (posebno levoj), vratu, donjoj vilici ili gornjem stomaku.

Kratak dah, čak i bez bolova.

Hladan znoj, mučnina, povraćanje.

Teskoba, neprijatan osećaj nelagodnosti, vrtoglavica, nepravilno lupanje srca.

Mada, svaka osoba može doživeti različitu kombinaciju simptoma – nema univerzalnog obrasca, piše pennstate.com.

Razlika između muškaraca i žena

Žene često doživljavaju blaže ili nekarakteristične simptome – umesto jakog bola, češće osećaju:

blagu nelagodu u grudima,

mučninu, povraćanje,

vrtoglavicu,

bol u gornjem delu stomaka (epigastrijumu).

Takvi simptomi često se pomisle na probavne smetnje, zbog čega se pomoć traži kasnije.

Šta je tihi srčani udar?

Kod takozvanog „tihog“ ili mini infarkta simptomi su neprimetni – oseća se mala nelagoda u grudima, opšta slabost, umor, ili blaga kratkoća daha. Usprkos tome, takvi udari mogu pričiniti ozbiljnu štetu srcu i povećati rizik od daljih komplikacija, piše Cleveland Clinic.

Srčani udar vs. srčani zastoj

Srčani udar – otkaz dotoka krvi, srce i dalje kuca, ali je deo mišića oštećen.

Srčani zastoj – srce prestane da kuca zbog poremećaja ritma, što zahteva trenutnu reanimaciju.

Infarkt može da vodi u zastoj, ali ne znači da se svaki udar završava srčanim zastojem.

Prva pomoć pri srčanom udaru

Osoba treba da miruje, u polusedećem položaju.

Odmah pozovite hitnu pomoć.

Dajte Aspirin (300 mg) da odlomi i proguta – smanjuje rizik od daljeg zgrušavanja krvi.

Ako osoba ima anginu, uzmite njihov nitroglicerin.

Ako osoba ne reaguje – proverite disanje i puls, započnite reanimaciju po potrebi.

Dijagnostika i bolnički tretman

Anamneza, elektrokardiogram (EKG), krvne pretrage, često i koronarografija.

Tretman uključuje lekove (antitrombotici, statini, analgetici), kiseonik, mehaničko ili farmakološko otapanje ugruška, stentiranje.

Nakon zahvata: intenzivna nega, obično 5–7 dana, uz rehabilitaciju.

Prevencija – šta možete da kontrolišete

Ishrana: manje soli (do 6 g dnevno), izbegavajte trans‑i zasićene masti, jedite više voća i povrća.

Prestanak pušenja – smanjuje rizik za do 50 %.

Redovna fizička aktivnost – šetnja, plivanje.

Kontrola bolesti – visok pritisk, holesterol, dijabetes.

Umjeren unos alkohola i kofeina.

Zašto je svaka sekunda važna

Srčani udar je medicinska hitnost. Ako sumnjate – ne čekajte. Brza reakcija može spasiti život i smanjiti oštećenje srca. Deljenjem ovih informacija možete učiniti veliku razliku – možda i spasiti nekoga.