On je, u Beogradu, kazao novinarima da će odluka o tome biti uskoro doneta, te precizirao da je pitanje da li će se od decembra krenuti zvanično sa služenjem vojnog roka ili od marta (2027).
„U narednih mesec ili dva tu odluku ćemo doneti i ići u Skupštinu Srbije (…) a septembra ili oktobra će se krenuti sa evidentiranjem vojnih obaveznika“, kazao je Vučić.
Upitan zbog čega još nije odlučeno da li će vojni rok biti obnovljen u decembru ove godine ili martu iduće, Vučić je rekao da to zavisi od toka priprema.
„Moramo da spremimo sve objekte. Imamo dovoljno pušaka i čizama ali postoje neke stvari koje još nisu potpuno spremne“, rekao je.
Prema njegovim rečima, moraju da se obnove regrutni centri, unaprede i obnove ambulante i druge stvari.
„To su važna pitanja jer želimo da to spremno dočekamo i da ti mladi ljudi vojsku provedu u najboljim uslovima. Da steknu potrebnu odgovornost i ozbiljnost, kao i odnos prema patriotizmu“, rekao je Vučić.
Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka doneta je krajem 2010. i počela je da se primenjuje od 1. januara 2011, kada se država odlučila za dobrovoljno služenje vojske i profesionalnu vojsku.
Predsednik Srbije je 14. septembra 2024. potpisao saglasnost za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana.
Vučič je danas, u Domu Garde na Topideru, kazao i da je vojnom roku razgovorano tokom analize stanja, operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2025. godinu.
Rekao je i da je veoma zadovoljan rezultatima Vojske Srbije, te napomenuo da država za sistem odbrane i bezbednosti izdvaja 2,65 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Analizi je prisustvovao vojni vrh, a Vučič je novinarima preneo da je izražena zabrinutost zbog formiranja vojnih saveza u okruženju za koje je kazao da su protiv Srbije, ali bez precizoiranja na koga se to odnosi.
Rekao je i da se u skladu sa tim „ponašamo odgovorno i ozbiljno“, te da država ne provocira bilo koga, ali želi da odvrati svakoga ko bi izvršio agresiju na Srbiju.
Naveo je i da su „drastično i dramatično“ uvećani odbrambeni kapaciteti i ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, te najavio, za naredne godine, to isto u svim drugim vidovima i rodovima vojske.
Prema njegovim rečima, država sada ima rekordna izdvajanja za sistem odbrane i bezbednosti, „čak i nešto više“ od 2,65 odsto BDP, ali, kako je kazao, ne na najdirektniji način“.
Kazao je i da je od tog novca 54,1 odsto namenjeno za investicije, 12 odsto za operativne troškove a ostalo za personalne troškove.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.