Najviše nepravilno potrošenog javnog novca je u nekoliko velikih javnih preduzeća i gradskih sistema, a najveće nepravilosti, vredne više desetina milijardi dinara su u Srbijagasu, rekao je predsednik Državne revizorske institucije (DRI), Ivica Gavrilović u intervjuu za N1.
Približna vrednost utvrđenih nepravilnosti u javnim nabavkama u revizijama, sprovedenim u 2025, iznosi, kako je rekao, oko 67 milijardi dinara.
„Kao i 2020. godine, podaci iz najnovijih izveštaja pokazuju koncentraciju nepravilnosti kod malog broja velikih subjekata. Kod četiri subjekta revizije skoncentrisano je 80 odsto ukupno utvrđenih nepravilnosti“, naveo je Gavrilović.
Najveći deo utvrđene vrednosti odnosi se, dodaje, na nabavke sprovedene bez zakonom propisanog postupka, propuste u konkursnoj dokumentaciji i izvršenju ugovora.
„JP Srbijagas je apsolutni lider po vrednosti nepravilnosti sa čak 39,84 milijarde dinara nabavki, sprovedenih bez ikakvog postupka. Ovaj iznos čini skoro 60 odsto ukupnih nepravilnosti“, rekao je Gavrilović.
Dodao je da su kod Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine utvrđene nepravilnosti u iznosu od preko pet milijardi dinara, kod Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda evidentirano je ukupno 4,73 milijarde dinara, a kod Grada Kragujevca 4,73 milijardi dinara.
Ovi iznosi, prma njegovim rečima, predstavljaju utvrđene nepravilnosti u postupcima, što ne znači da je u svakom slučaju nastala direktna novčana šteta, već da su uočeni rizici koje je potrebno otkloniti.
Lokalne samouprave se, kako je rekao, najviše suočavaju sa dva sistemska problema: nedovoljno razvijenim finansijskim upravljanjem i kontrolom (u značajnom broju gradova i opština interna revizija uopšte nije uspostavljena) i nepotpuno evidentiranom javnom imovinom.
„Kada je reč o prihodima, porez na imovinu i dalje predstavlja najveći izazov – u pojedinim sredinama naplata je vrlo niska, a često se ne koriste sve zakonom propisane mere prinudne naplate. Na primer, Opština Surdulica je u 2024. godini imala vrlo nizak procenat naplate potraživanja poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige (25 odsto) i obveznika koji vode poslovne knjige (17 odsto) i nizak procenat ostvarenja u odnosu na plan (57 odsto)“, rekao je Gavrilović.
Dodao je da problemi postoje i kod naplate komunalnih taksi i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.
Što se tiče trošenja, najveće nepravilnosti novca javljaju se, kako je rekao, u javnim nabavkama i rashodima za zaposlene.
„Utvrđene su nabavke bez sprovedenog postupka, nedovoljan nadzor nad izvršenjem ugovora i troškovi koji premašuju ugovorene iznose. Pored toga, uočene su više isplaćene plate i značajni iznosi isplaćeni kroz socijalna davanja, gde se solidarna pomoć ponekad koristi kao prikriveno povećanje plata, suprotno propisima“, rekao je Gavrilović.
Prema izveštajima DRI za revizije, sprovedene 2025. godine, korisnici javnih sredstava su u 2024. godini, kako je naveo, više isplatili 420 miliona dinara na plate i dodatke, dok se gotovo 800 miliona dinara odnosi na nepravilnosti u socijalnim davanjima koja su često služila kao prikriveno uvećanje primanja.
POVEZANE VESTI:
Najčešće nepravilnosti u nauci, prosveti i pravosuđu su, prema njegovim rečima, primena uvećanih osnovica, dodatnih koeficijenata, isplate za „posebne rezultate“ i prekovremeni rad bez osnova, kao i isplate na osnovu odluka koje više nisu važeće.
U zdravstvu su, prema njegovim rečima, više isplaćivane plate i nepravilne stimulacije iz sopstvenih prihoda, u komunalnim delatnostima pogrešno su obračunate osnovne zarade i uvećanja.
„U lokalnim samoupravama je preko 35 miliona dinara više isplaćenih plata i 793,9 miliona dinara spornih socijalnih davanja (solidarna pomoć) koja se često koriste kao zamena za bonuse. U pojedinim javnim preduzećima su isplate iznad zakonskih limita, uključujući i primere prekoračenja maksimalne zarade u javnom sektoru“, naveo je Gavrilović.
Dodao je da je značajan deo ovih nepravilnosti nastao zbog različitih tumačenja propisa i nedovoljne kontrole.
Istakao je da su merenja efekata nekoliko revizija svrsishodnosti donelo veoma merljive finansijske uštede, promene u javnim politikama i direktne koristi za građane.
Ostvarene su, kako je naveo ogromne uštede na reagensima, uređene liste čekanja, obezbeđena veća dostupnost usluga za decu, ostvarene su uštede na grejanju, kroz kontrolu programa za početnike u poslovanju, u budžet je do januara 2025. godine vraćeno 17,4 miliona dinara bespovratnih sredstava koja su nepravilno korišćena, dok je još 34 miliona u postupku povraćaja.
Govoreći o prekoračenju zakonskog roka direktora u statusu vršioca dužnosti Gavrilović je rekao da preduzeća postupaju po preporukama time što obaveštavaju osnivače i pokreću inicijative za imenovanje, ali konačne odluke zavise od državnih organa.
„Produženi v.d. status direktora daleko preko zakonskog roka od godinu dana, nije vezan samo za javna preduzeća već predstavlja problem koji se javlja u gotovo svim delovima javnog sektora. Najizraženiji je u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, gde su direktori u v.d. statusu u većini ustanova, a u pojedinim slučajevima i više godina, rekord drži Opšta bolnica Ćuprija sa 10 godina v.d. stanja“, rekao je Gavrilović.
Dodao je da je do 24. decembra 2025. godine podneto 325 različitih prijava i informacija, a od tog broja najviše se odnosi na prekršajne prijave – 209.
Prijave se, prema njegovim rečima, obično pišu kada se završi program revizije za tekuću godinu, u decembru i januaru naredne godine.
„Od ovog broja, na revizije sprovedene u 2025. godini odnosi se 59 prijava od čega se na privredne prestupe odnosi 32 prijave. Što se tiče prethodnih godina, od svog osnivanja, DRI je podnela 4.148 prijava od čega se najviše odnosi na prekršajne prijave. Podnošenje prijava je redovan mehanizam uspostavljen Zakonom o DRI i ne podrazumeva automatski krivicu dok postupci ne budu okončani“, naveo je Gavrilović.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.