Požari na deponijama među ključnim zagaživačima u Srbiji, svakog dana gori šest deponija

Požari na deponijama smeća predstavljajuj jedan od ključnih zagađivača vazduha u Srbiji u kojoj svakoga dana u proseku gori šest deponija, što pokazuje da trenutni sistem odlaganja otpada u ne funkcioniše, rečeno je danas na predstavljanju rezultata istraživanja o uticaju požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji.

„Upravljanje otpadom u Srbiji je u početnoj fazi gde najveći deo otpada odlazi na nesanitarne deponije. Veliki broj divljih deponija, zajedno sa nesanitarnim deponijama koje su često u požaru, dovode do toga da nam šest deponija dnevno gori, što ima negartivni uticaj na zdravlje ljudi, jer kontaminira životnu sredinu, vazduh, potom zemljište i vodu i polako ulazi u lanac ishrane“, kazao je predsednik Upravnog odbora udruženja Inženjeri zaštite životne sredine Igor Jezdimirović, koje je sprovelo istraživanje uz podršku Programa ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

On je naveo da je, nakon 10 godina bavljenja temom požara na deponijama, udruženje Inženjeri zaštite životne sredine dobilo mogućnost da uradi analizu svih požara koji su se dešavali u Srbiji i detektuje koje su tzv. vruće tačke i da se loklannim samoupravma, na čijim se teritorijama nalaze, uradi procenu zdravstvenog rizika.

Kako je precizirao, istraživanjem je bilo obuhvaćeno 10 lokalnih samouprava i to Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Požarevac, Šabac, Kragujevac, Leskovac, Bor, beogradska opština Vinča i niška opština Medijana.

Objasnio je da su pri odabiru lokalnih sampouprava za istraživanje kriterijumi bili blizina deponije naselju, kao i broj ljudi koji je u radijusu uticaja od mogućeg požara sa deponije.

Dodao je da je istraživanje rađeno alatima Svetske zdravstvene organizacije, uz pomoć dva softvera, koji na osnovu podataka mogu da pokažu zdravstveni rizik.

„Ovakvi alati nam omogućavaju da uradimo prioritizaciju lokacije na kojima se otpad odlaže, kao i da pokažu na koji način problem može da se reši, odnosno koje bi bile preventivne mere za stanovništvo kada dođe do požara i na koji način da se reaguje kako bio se sprečile posledice na zdravlje ljudi“, naveo je Jezdimirović.

Kako je istakao, osnovne preventivne mere, kako bi se negativan uticaj požara na deponijama sprečio, jesu unapređenje upravljanja sistemom otpada prema odredbama struke, što znači da otpad mora biti bezbedno odložen, ukoliko ne može da se recilklira ili tretira na drugi način, dok u slučaju požara stanovništvo mora da se na vreme upozori da ne izlazi napolje i da se ne bavi fizičkim aktivnostima.

„Deset lokalnih samouprava koje određene kao ‘vruće tačke’ dobiće preporuke na osnovu kojih treba da preduzmu preventvne mere i na taj način zaštite zdravlje građana“, rekao je Jezdimirović.

Preporuke bi, kako je kazao, pored ostalog bile da lokalne samouprave treba da spreče odlaganje smeća na nesanitarnim deponijama, da se uvede primarna selekcija otpada, te da se otpadom upravlja na adekvatan način.

„U slučaju mešanog komunalnog otpada, on se mora zbrinjavati na adekvatan način, tako što će redovno pokrivati inertnim materijalom na adekvatnoj lokaciji. Potrebno je i da se što pre uđe u sisteme regionalnog upravljanja otpadom, kao i da se ne dozvoli da dolazi do požara na deponjama koji je teško ugasiti zbog stvaranja gasa koji sadrži velike količine metana“, naveo je on.

Jezdimirović je naveo i da je u Srbiji u 2024. godini bilo više od 2.100 požara na deponijama koje registrovao MUP, dok je 2025. njihov broj porastao na 2.217. 

Koautorka istraživanja doktorka Branislava Matić Savićević objasnila je da je u istraživanju, kao nosilac svih zagađenja nastalih u požarima na deponijama, uzeta koncentracija PM 2,5 čestica.

„To je ugljenično jezgro na koje se lepi sve što će da se sagori na deponiji, tako da je to velika količina organskih i neorganskih hemikalija“, rekla je ona.

Matić Savićević je ocenila da je najstrašnije što se mnogo deponija na kojima iaju požari nalazi na njivama, uz gradove, pa sve u slučaju požara pada na poljoprivredno zemljište i zavši u lancu ishrane.

Ona je dodala da su posldice požara na deponijama dugotrajne, jer su u pitanju hemikalije koje imaju dugotrajno dejstvo koje napadaju centralni nervni sistem, bubrege, jetru.

„Poenta je da se efekat delovanja tih zagađujućih materija neće odmah videti, već je na duži rok moguća pojava bolesti. Zato je teško dokazati posledice požara na deponijama lokalnoj samoupravi. Najčešće se mali broj ljudi akutno žali na poremećaj zdravlja, baš oni koji žive neposredno pored deponija na respiratorne smetnje i iritacije“, rekla je ona. 

Dodala je da se u slučaju požara sa deponija govori o posledicama po zdravlje ljudi nakon dugotrajne izloženosti niskog intenziteta.

„Dovolnjo je da imate sanitarnu deponiju sa stalnim tinjanjem koji je u njenom jezgru, bez manifestacije požara. Ne smemo da se zavaravamo da ono što se ne vidi ne dejstvuje. To tinjanje je vrsta emisije opasnih materija koja dugo traje u niskom intenzitetu i polako nam narušava zdravlje“, kazala je Matić Savićević.

Ona je ukazala i da su dozvoljene vrednosti emisija štetnih materija od pet mikrograma na metaru kubnom, koje je odredila Svetska zdravstvena organizacijua, nedostižne za 99 odsto svetske populacije.

„Kod nas i u redovnim uslovima, lokalne samouprave u Srbiji imaju godišnje vrednosti u proseku od 25 – 30 mikrograma po kubom metru“, rekla je je Matić Savićević.

Koautorka istraživanja, doktorka Snežana Živković Perišić, kazala je da su u fokusu analize bili procenjivani kvantitatvi zdravstveni ishodi koji su nastali kao posledica hronične izloženosti PM 2,5 česticama od 2018. do 2024. godine.

Prema njenim rečima, procene govore da su obolevanje i smrnost od kardiovaskularnih bolesti, uz respiratorne bolesti i hroniičnu opstruktivnu bolest pluća i karcnom pluća direktno povezane sa aerozagađenjem.

Istakla je da je čitava populaciia je ugrožena, ne samo deca i stari, već i radno aktivno stanovništvo.

„Sigurno je da su pojava hronične opstruktivne bolesti pluća, astme ili respiratornih oboljenja češća kod one dece koja se nalaze na lokalitetiima gde su požari bili učestaliji, duže trajali ili se ponavljali u dužem vremenskom periodu“, zaključila je Živković Perišić.