Politička imenovanja u nuklearnoj energetici: Darija Kisić na čelu INEP-a, stručnjaci zabrinuti

U trenutku kada Srbija aktivno najavljuje ulazak u nuklearnu energetiku, dolazi do kadrovskih promena u ključnim institucijama, što izaziva zabrinutost u javnosti i među stručnjacima. Darija Kisić, dosadašnja v.d. direktorka Instituta „Torlak“, imenovana je odlukom Vlade za novu predsednicu Upravnog odbora Instituta za primenu nuklearne energije (INEP). Ovo imenovanje usledilo je nakon smene celokupnog prethodnog Upravnog odbora INEP-a.

Ovo nije usamljen slučaj postavljanja funkcionera bez direktnog stručnog znanja u oblasti nuklearne energije. Podsećanja radi, Maja Gojković, po struci pravnica, preuzela je 2017. godine predsedavanje Upravnim odborom Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, funkciju koju su pre nje obavljali nuklearni fizičari. Slično, Sandra Božić, bivša poslanica SNS-a, imenovana je 2022. godine za članicu Odbora direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Kritičari smatraju da ovakva praksa Srpske napredne stranke (SNS) pokazuje nameru da se „politički potrošeni kadrovi“ rasporede u institucije od strateškog značaja, iako Srbija tek započinje rad na nuklearnom projektu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad najavljuje mogućnost izgradnje nuklearnih elektrana. Vlada Srbije je u aprilu 2024. godine dala saglasnost za potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa francuskom Elektroprivredom, otvarajući vrata saradnji u oblasti nuklearne energije. Vučić je tada istakao da Srbija „nikakvu šansu nema“ da zadovolji buduće potrebe za električnom energijom bez izgradnje velikih i malih nuklearki.

Marko Vujić, profesor na Fakultetu političkih nauka, ocenio je za Nova.rs da ovakva imenovanja „proverenih podobnih kadrova“ ne treba da čude. On podseća da je Skupština pre samo šest meseci ukinula višedecenijski moratorijum na izgradnju nuklearnih potencijala. Vujić upozorava da preveliki upliv nestruke u ovako osetljivo pitanje, gde „šteta može biti katastrofalna“, može dovesti do brze i ishitrene odluke. Ipak, ističe da put do potencijalne nuklearne elektrane ne može biti kraći od 10 godina, izražavajući nadu da će do tada „struka biti ta koja se pita“.