Kada bi sledeće nedelje bio održan referendum o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, za pristupanje bi glasalo 35,8 odsto ispitanika, a protiv 33, pokazuje novo istraživanje Centra savremene politike, sprovedeno ovog meseca.
Više od petine ispitanika (22,4 odsto) u ovom trenutku ne zna kako bi glasalo, dok 8,8 odsto navodi da ne bi glasalo.
U analizi podataka vide se i generacijske razlike – mlađi ispitanici su skloniji da na referendumu podrže članstvo u EU, dok je kod starijih u prednosti protivljenje pristupanju.
Najmanje protivljenje članstvu (18,7 odsto) pokazuju najmlađi ispitanici, od 18 do 29 godina. Suprotno tome, najmanja podrška članstvu – (20,5 odsto) zabeležena je kod najstarijih ispitanika, onih od više od 70 godina.
Kod najmlađih ispitanika takođe je najveći udeo onih koji ne znaju kako bi glasali – gotovo trećina. Podrška članstvu u ovoj starosnoj grupi je 41,9%.Podaci demantuju da su mladi antievropski nastrojeni
Ipak ovaj rezultat se uklapa u trend koji pokazuje primetan pad podrške članstvu u EU u Srbiji poslednjih godina. Prema istraživanjima javnog mnjenja dostupnim na sajtu Ministarstva za evropske integracije, koja su objavljivana do 2022. godine, pre 15 godina je pozitivan odgovor na referendumsko pitanje bio gotovo 70 odsto, a potom se dugo godina redovno kotirao iznad 50 odsto.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u periodu od 3. do 11. decembra 2025. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika, navodi portal Savremena politika.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Bojana Selaković navela je da podaci jasno demantuju tezu da su mladi u Srbiji antievropski nastrojeni.
„Ono što se često pogrešno tumači kao anti-EU stav jeste zapravo povišen procenat neodlučnih u ovoj kategoriji. Mladi u Srbiji EU ne doživljavaju kao apstraktni civilizacijski mit, zato što su oni jedina generacija koja EU zdravo za gotovo doživljava kao instrument životnih šansi: mobilnosti, nepostojanja granica, obrazovanja, tržišta rada, pravne sigurnosti“, rekla je Selaković.
Prema njenim rečima, kada se ovi elementi ne artikulišu jasno u proevropski identitet, odnosno, kada domaća politika svesno potkopava njihov evropski prefiks, oni možda nisu svesni da su svi ti benefiti rezultat procesa evropskih integracija.
„Zato bi bilo zanimljivo proveriti njihov stav, ako bi im se predočilo da prekid evropskog puta Srbije znači i ukidanje svih ovih mogućnosti“, dodala je ona.
Kako je istakla, pravi lom poverenja ne nalazi se kod mladih, već kod generacije od 50 do 60 godina.
„Reč je o generaciji koja je posle 5. oktobra imala najveća očekivanja od evropske integracije Srbije. Tokom narednih 25 godina, ta nada je sistematski potrošena. Njihov skepticizam nije ideološki, već iskustven“, navela je.
Istakla je još da je važno što skepticizam ovih generacije nije prenet na njihovu decu, dodajući da su mlađe generacije ipak otvorene prema EU.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.