Počela realizacija projekta uvođenja besplatnog javnog WI-Fi u Srbiji, kao i interneta u više sela

U Srbije danas počela realizacija projekta „WiFi4WB“ i druge faze projekta „Rural Broadband Rollout“, koji će omogućiti uvođenje brzog interneta u više ruralnih delova zemlje, odnosno u mestima gde internet mreža trenutno ne postoji ili je slabijeg kvaliteta, kao i uspostavljanje besplatnih javnih Wi-Fi mreža u 117 opština. 

Realizacija je počela simboličnim aktiviranjem besplatnih javnih Wi-fi mreža u opštinama Lajkovac i Žabari, koju su u Beogradu pustili u rad predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat i ambasadorka Nemačke Anke Konrad.
„Glavni cilj prota je da obezbedimo digitalni pristup svakoj zajednici u Srbiji“, kazao je Bekerat na predstavljanju projeketa u Evropskoj kući.
On je istakao i da su ovi projekti pokazatelj posvećenost EU podršci digitalne transformacije Srbije.

Kako je objasnio, sprovodiće se druga faza projekta „Rural Broadband Rollout“ (Ruralne širokopojasne infrastrukture) koji je iz Investicionog okvira za za Zapadni Balkan dobio 33 miliona evra, kao i 100 miliona evra zajma od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a koji će obezbediti brz i pouzdan internet za 800 ruralnih naselja, uključujući i 700 osnovnih škola.

„Drugi projekat je ‘WiFi4WB’ (Wi-fi za Zapadni Balkan) za koji je obetbeđeno 7,5 miliona evra za instaliranje javnih, besplatnih, pristupnih Wi-fi tačaka, u više od 100 opština u Srbiji, naročito u nerazvijenim“, kazao je on.

Fon Bekerat je naveo da je danas širokopojasna infrastruktura važna koliko i putevi, struja, voda, te da predstavlja kičmu svake moderne ekonomije.

„Od životne je važnosti za privredu i kapija je za obrazovanje, zdravstveni sistem i javne usluge. Predugo je ruralna Srbija bila pod rizikom da zaostane, jer su bez pristupačnog, brzog interneta seoske zajednice bile suočene sa ograničavnjem korišćenja svojih potencijala“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, uspostavljanjem brzih konekcija u ruralnim msredinama omogućiće se da učenici u tim sredinima imaju iste prilike kao i njihovi vršnjaci u gradovima, dok lokalne firme, od poljoprivrednih gazdinsatva do satrtapova, mogu da budu konkurentnije u digitalnoj ekonomiji, a građani mogu da pristupe uslugasma eUprave, telemedicini i radu na daljinu, bez da napuštaju svoja sela. 

Dodao je se Srbija već sada važno regionalno IT čvorište, ali da bi se taj potencijal dodatno iskoristio infrastruktura mora da prati reforme, od veštačke inteligencije, 5G mreže i digitalnih veština.

„Kada ovi projekti budu realizovani Srbija će biti jedna od najbolje povezanih zemalja u regionu“, rekao je Fon Bekerat i dodao da će biti bliža digitalnom tržištu EU, a  srpska vreda konkurentnija i integrisana u lance snabdevanja EU.

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut kazao je da druga faza izgradnje širokopojasne mreže u ruralnim područjima, „suštinski predstavlja investiciju u budućnost sela, i time se direktno pomaže i ostanku i opstanku i sela i ljudi u ovim zajednicama“.

On je istakao da kvalitetan i dostupan internet nije privilegija, ukazujući da su ovi projekti osnova kojom se pomaže boljem povezivanju seoskih ekonomija i zajednica i njihovoj promociji.

Macut smatra da je projekat kojim se obezbeđuje besplatan internet u skoro 120 opština veliki korak ka uvođenju Srbije u društvo najsavremenijih država.

„Vlada Srbije je posvećena digitalizaciji u svakom obliku i na tom polju nam je ovakva saradnja ne samo korisna, već i neophodna da bismo ispunili zajednički zadatak, a to je da približimo administraciju i sve strukture na lokalnom nivou našim građanima kroz potpunu digitalizaciju“, kazao je Macut.

Preama njegovim rečima, u Srbiji danas pokreće još jedan projekat.

„To je projekat prve mobilne kancelarije predsednika Vlade Republike Srbije u Srbiji, a to je danas Vranje. Tu ćemo zajedno sa pomoćnicima ministara prvi put biti direktno u kontaktu sa problemima lokalnih zajednica i ljudi koji tu žive“, kazao je predsednik Vlade Srbije.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad kazala je da digitalna povezanost treba da bude dostupna svuda i da bude inkluzivna.

Ona je istakla da će nakon realizacije ovih projekata hiljade građana Srbije imati lakši pristup digitalnim sadržajima.

„Ova inicijativa je deo šireg reformskog procesa Srbije na putu ka EU“, kazala je Konrad. 

Istakla je da Nemačka Srbiji pruža podršku održivom razvoju, jačanju institucija, ekonomskom rastu i boljoj regionalnoj saradnji. 

Zamenica direktora EBRD-a u Srbiji Jelena Čeperković podsetila je da ta banka, uz pomoć EU, projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije, sprovodi od 2020. godine u saradnji sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija i Ministarstvom za evropske integracije.

Navela je da ovaj projekta predstavlja jedanu od vodećih investicija u obalsti ruralne infrastrukture, te da je nakon pilot faze, pokrenuta i druga faza projekta.
Fokus projekta je, kako je ukazala, izgradnja srednjeg dela optičke mreže koji će povezati škole i seoska naselja u zonam u kojima širokopojasni internet do sada nije bio dostupan.

„Zbog male naseljenosti i geografske udaljenosti ulaganja u ova područja nisu bila komercijalno isplativa i zato projekat ima važnu razvojnu ulogu, jer stvara uslove da telekomunikacioni operteri investiraju u ova područja i realizuju poslednju deonicu mreže do korisnika“, objasnila je Čeperković.

Precizirala da se završetak realizacija druge faze projekta očekuje do kraja 2027. godine, a očekije se da bi mreža trebalo da obuhvati više od 150.000 domaćinstava i više od 800 škola u gotov 1.000 seoskih naselja.

Direktorka GIZ-a za Srbiju Sabine Olthof rekla je da će projekat „Wi-fi za Zapadni Balkan“ omogućiti javni, besplatan internet na mestima gde se ljudi najviše okupljaju.

„Wi-Fi tačke će biti instalirane na trgovima, pešačkim zonama, u parkovima, kulturnim centrima i opštinskim zgradama. Svaka predložena lokacija je odabrana od strene samih opština na osnovu lokalnih potreba“, kazala je ona.

Navela je da će 18 meseci kroz projekat biti obezbeđivana internet usluga i održavanje, a za to vreme lokalne samouprave će se spremati da postepeno preuzmu vlasništvo i dugoročno upravljanje nad opremom.