PKS: Potrebno osnažiti sektor semenarstva kako bi dobile sorte tolerantne na klimatske promene

Generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije Svetlana Balešević Tubić izjavila je danas da Srbija može biti konkurentna u semenarstvu ne samo na Zapadnom Balkanu, nego i u Evropi, ali je nužno da se taj sektor osnaži kako bi poljoprivreda dobila sorte tolerantne na klimatske promene.

„Srbija ima institute koji mogu da podrže te promene. Mi smo na zadatku da osnažimo sektor i da primenjujemo tehnologije koje će pomoći biljci da prevaziđe klimatske promene“, kazala je ona na skupu „Prilagođavanje klimatskoj stvarnosti – Put ka otpornoj poljoprivredi Srbije“ u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Ona je podsetila da je Srbija dobila novi Zakon o semenu, ali da se očekuju novi pravilnici koji treba da se izrade u saradnji sa stručnjacima, kako bi se dobila poljoprivreda otporna na klimatske promene.

Dodala je i da semenarske kuće stalno lobiraju da se semenska proizvodnja izdvoji iz druge poljoprivredne proizvodnje, da se subvencioniše, te da se  proizvođačima semena da prednost pri zakupu državnog zemljišta, kako bi se osnažio semenarski sektor.

„Uređen sektor semenarski omogućava uređenu poljoprivredu. Srbija ima dugu tradiciju u semenarstvu, još uvek ima dobre uslove za razvoj te oblasti, ima obučene kadrove“, kazla je Balešević Tubić.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Srbije Željko Radošević kazao je da su klimatske promene stvranost u kojoj živimo i da su sada najmanje deset puta brže nego ikada u istoriji planete.

„Procene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Klimatske opasnosti koje najviše nanose štete i gubitke, a čiji se intenzitet i učestalost povećavaju, jesu toplotni talasi, intezivne padavine i intenzivne suše, kao i poplave, klizišta, odroni, požari, smanjenje kvaliteta vode i zemljišta, kao i kvaliteta vazduha“, kazao je on. 

Podsetio je da je Srbije, kako bi ispunila svoje obaveze preuzete potpisivanjem Pariskog sporazum o klimi i smanjila štete i gubitke, usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u perodu 2023 – 2030.

„U okviru izrade programa urađena je analiza postojećeg stanja klimatskih promena koja je pokazala da sektor poljoprivrede najosetljiviji na klimatske promene, jer ima veliku izloženost zbog proizvodnje na otvorenom“, naveo je on.

Radošević je kazao da su dobijeni rezultati i analiza ranjivosti i rizika na klimatske promene u sektoru poljoprivrede ukazali na potrebu sprovođenja prioritetnih mera prilagođavanja agrarne proizvodnje koje podrazumevaju ublažavanje uticaja ekstremnih vremenskih događaja i povećanje kapaciteta za prilagođavanje u budućim klimatskim uslovima, odnosno pružanje dodatnih informacija i usluga poljoprivrednim proizvođačima da bi svojim odlukama ublažili negativne posledice klimatskih promena.

Dodao je da su te mere sadržane u Akcionom planu programa prilagođavanja, te da Ministarstvo poljoprivrede merama subvencije podržava proces prilagođavanja klimatskim promene.

„Podsticaji su omugućeni kroz nacionalne mere podrške ruralnom razvoju i IPARD program da bi povećali otpornost poljoprivrede na klimatske promene. Ministarstvo pojoprivrede je u sardanji sa FAO realizovalo petogodišnji projakat jačanja otpornosti poljoprivrede na elementare nepogode u okviru koga su sprovedene edukacije za zaposlene u ministarstvu, savetodavce u stručnim savetodavnim službama i zaposlene u jedinicama lokalne samouprave“, rekao je Radošević.

Naveo je da je tokom projekta je postavljeno više od 400 demo ogleda sa merama adaptacije na klimatske promene kako bi se prikazali primeri klimatske otporne poljiprivrede i tako poljoprivrednici dobili direktan pristup novim znanjima, tehnologijama i praksama koje su u vezi sa klimatskim promenama.

„Fokus je bio na poboljšanju kvaliteta zemljišta, naprednim praksama u navodnjavanju, odvodnjavanju i naprednim praksama u biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, kazao je Radošević.

Podsetio je i da je od školske 2023/24. godine u nastavi program u Sr uveden izborni predmet Klimatske promene u poljoprivredi za pojedine smerove srednjih poljoprivrednih škola.

Pripremljeno je i osam priručnika koji se bave merama prilagođavanja u poljoprivrednoj proizvodnji i dobre prakse u oblasti voćarstva, povrtarstva, vinogradarstva i stočarstva.

„U toku je priprema smernica za prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene sa ciljem njihove integracije u poljoprivrednu politiku na nacionalnom i lokalnom nivou“, kazao je on.   

Savetnik predsednika PKS Veljko Jovanović rekao je da su klimatske promene postale sasavni deo planiranja u svim segmentima privrede i polivrede.

On je podsetio da je to važno i u semenarskoj industriji na kojoj počiva kvalitet prinosa u raznim granama poljoprivrede.

„Skup u PKS je omogućio da se na jednom mestu nađu ljudi iz nauke i privrede kako bi se unapredila njihova saradnja. Da nauka dobije inpute od privrede o realnim problemima i da ih kasnije primenjuje u unapređenju znanja. Mi smo spremni da posredujemo u tom lancu“, kazao je Jovanović.

Skup u PKS je organizovan sa ciljem da otvori prostor za dijalog i razmenu znanja o aktuelnim klimatskim pretnjama po poljoprivredu Srbije, praktičnim modelima prilagođavanja u proizvodnji, inovativnim pristupima upravljanju resursima, kao i ulozi javnih politika, finansijskih instrumenata i saradnje različitih aktera u izgradnji otpornog agrarnog sektora.

Poseban fokus skupa bio je stavljen na otpornost – ne samo kao tehnički pojam, već kao dugoročnu strategiju opstanka i razvoja.

Prvi deo skupa činila su predavanja stručnjaka i predstavnika nauke i privrede, posvećena klimatskim rizicima, iskustvima u proizvodnji semena, inovacijama i diverzifikaciji proizvodnje, dok je drugi deo bio panel diskusiju na temu prilagođavanja klimatskoj stvarnosti i izgradnje otporne poljoprivrede Srbije.