Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji, posebno u ključnim oblastima poput vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja saspoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Predstavljajući svoj prvi izveštaj o Srbiji, Picula je rekao da je su njime obuhvaćeni izveštaji Evropske komisije za 2023 i 2024 ali i najnoviji događaji uključujući masovne građanske i studentske proteste posle pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu kojima se traže odgovornost institucija i građanske slobode.
Picula je podsetio da je Srbija izrazila opredeljenje da postane članica EU i nameru da se do kraja 2026. uskladi sa pravnim tekovinama EU, ali je naglasio da ona mora ozbiljno da demonstrira da je zaista strateški orijentisana ka tom cilju i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.
On je podsetio da je Srbija 2012. godine dobila status kandidata za članstvo a pristupne pregovore počela 2014. od kada je otvorila je 22 od 35 poglavlja. Dodao je da je Srbija 2021. godine prihvatila revidiranu metodologiju, alia je ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo.
Uprkos izvesnom napretku postrebno je učiniti više, posebno u oblastima vladavine prava, reformi javne uprave, i usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, naglasio je Picula na sastanku kojem je prirustvovala delegacija Demokratske stranke pedvođena predsednikok Srđanom Milivojevičem.
Picula je naveo da je potrebno primeniti preporuke posmatračke misije OEBS/ODIHR i Saveta Evrope o izborima iz decembra 2023, reformisati izborni okvir i ukloniti nedostatke, kao i da je od ključne važnosti da se obezbedi nezavisnost institucija, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije.
Prema njegovim rečima, Evropski parlament je spreman da podrži Srbiju i restartuje neke poliotičke i demokratske procese u okviru postojećih instrumenata i inicijativa. Govoreći o masovnim građanskim protestima koje predvode studenti u Srbiji, Picula je naglasio ozbiljnu zabrinutost zbog sistemskih problema na koje ukazuju učesnici protesta, kao što su problemi u vezi sa građanskim slobodama, institucionalnom i finansijskom transparentnošću i odgovornošću institucija.
Kao neprtihvatljive Picula je odbacio napade i nasilje nad studentima, uključujući hapšenje i pokretanje sudskih postupaka protiv njih.
Takođe je kao neutemeljene odbacio i optužbe srpskih valsti o navodnoj umešanosti zemalja EU u organizovanje studentskih protesta i pokretanje “obojene revolucije” dodajući da osuđuje i nezkonito privođenje i proterivanja državljana EU iz Srbije.
Picula je istakao da ključan uslov za napredovanje na evropskom putu ostaje normalizacija odnosa sa Kosovom pozivajući obe strane da izbegavaju eskalaciju tenzija i poštuju sporazume postignute kroz dijalog.
On je izneo očekivanje da Srbija preduzme sve neophodne mere da uhapsi i brzo privede pravdi počinioce terorističkog napada u Banjskoj u septembru 2023, posebno Milana Radoičića kojeg Srbija treba da procesuira.
Picula je najavio da će izveštaj o Srbiji dopuniti i amandmanima koji se odnose na pitanja javnih nabavki, dezinformacija, pomoći Ukrajini i spoljnopolitičke orijentacije Srbije.
