Parlament Mađarske će u utorak, 11. avgusta, glasati za novog predsednika Republike, a još nema nominovanih kandidata.
Promena na čelu države bila je jedno od obećanja premijera Petera Mađara pošto je njegova partija Tisa pobedila na aprilskim izborima posle 16 godina vlasti sada bivšeg premijera Viktora Orbana, piše danas briselski Juronjuz.
U julu je Mađarova vlada iskoristila ustavni amandman da smeni predsednika Republike Tamaša Šujoka koga je premijer nazivao Orbanovom „marionetom“.
Mađar je potom funkciju predsednika ponudio legendi šaha i bivšoj svetskoj šampionki Judit Polgar koja je to odbila navodeći kao razlog duboke političke podele u Mađarskoj.
Način na koji je premijer postupao sa nominacijom naišao je na kritike poslanika i nevladinih organizacija koje tvrde da, suprotno njegovom ranijem obećanju, nije bilo istinskih javnih konsultacija o mstu šefa države.
Mađar je na to odgovorio da je Tisa samo tražila preporuke, da nije pokrenula „konsultacije društva“ i da je konačni izbor na poslaničkoj grupi njegove stranke i Parlamentu.
U objavi na društvenim mrežama prošlog meseca Mađar je pozvao partije, javne ličnosti, civilno društvo i sve druge da daju predloge za predsednika.
Predsednička funkcija u Mađarskoj je uglavnom ceremonijalna i privremeno je obavlja predsednica Parlamenta Agneš Forsthofer.
Kako piše Juronjuz, više nevladinih organizacija i partija predložilo je kandidate za predsednika, a Mađar se sreo sa brojnim ličnostima i drugim potencijalnim kandidatima.
Među njima su profesor prava i bivši predsednik Kurije (vrhovnog suda) Andraš Baka, istoričar Ignac Romšič i pravnik Botond Filep. Poljuljavši Orbanovu vlast, Filep je otkrio tajno predsedničko pomilovanje u slučaju pedofilije, što je 2024. godine dovelo do ostavke tadašnje predsednice Mađarske Katalin Novak.
Po Mađaru, novi predsednik treba da odražava nacionalno jednstvo i služi zemlji bez partijsko-političke prošlosti ili pripadnosti.
Sada opoziciona, Orbanova partija Fides je saopštila da neće učestvovati u glasanju za predsednika i tvrdi da je smenjivanje Šujoka bilo „nelegitimno“.
Parlament bira predsednika dvotrećinskom većinom u tajnom glasanju. Ako prvo glasanje ne uspe, održava se drugo sa dva kandidata koja su dobila najviše glasova, a dvotrećinska većina nije potrebna.
U slučaju da i drugo glasanje bude neuspešno, podnose se nove nominacije i održavaju novi izbori.
Izabrani predsednik stupa na dužnost osmog dana posle objavljivanja rezultata pošto prethodno položi zakletvu u Parlamentu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.