U Srbiji se prosvetni radnici suočavaju sa sve češćim otkazima i neprodužavanjem ugovora, dok istovremeno škole širom zemlje kubure sa nedostatkom hiljada nastavnika. Ovaj paradoks baca senku na ionako tešku situaciju u obrazovanom sektoru, a sindikalci tvrde da su otkazi direktno povezani sa podrškom koju su prosvetari pružili studentima i srednjoškolcima u njihovim protestima.
Mirjana Krivokapić iz Foruma beogradskih osnovnih škola naglašava da su obustave rada, organizovane na republičkom nivou, bile reakcija na loše uslove rada, nezaštićenost profesije i administrativne probleme, a nikako politički angažman kako vlasti pokušavaju da predstave. „Politizovano je ono što je bila naša želja da iskažemo mišljenje da nama u prosveti nije dobro,“ kaže Krivokapić, ističući da su dobijali etikete stranačkih i političkih aktivista, što ih duboko boli.
Pored otkazâ, prosvetni radnici se i dalje suočavaju sa pritiscima, a direktori škola ih navodno „vrbuju“ da ne pristupaju sindikatima. Krivokapić podseća da je borba za bolji status počela mnogo pre nedavnih tragedija i protesta, s fokusom na zaštitu nastavnika od roditelja i uprave.
Ova situacija je još čudnija kada se uzmu u obzir zvanični podaci Ministarstva prosvete koji pokazuju da u školama nedostaje gotovo 80.000 prosvetnih radnika. Iako postoje liste tehnoloških viškova, Krivokapić sumnja da se na upražnjena mesta ciljano postavljaju ljudi, umesto stručnih kadrova. „Ne možete danas videti da nastavnika matematike zameni matematičar,“ upozorava ona, dodajući da je ovo „čista politička akcija progona“.
Sindikati su pokušali da dobiju odgovore od Ministarstva prosvete, ali bezuspešno. Podsećaju da, ukoliko se ugovor ne produži zbog političke pripadnosti, sindikalnog rada ili ličnog stava, prosvetni radnici imaju pravo da pokrenu tužbu protiv poslodavca. Udruženja za radna prava ističu da postoje načini zaštite, ali je jasno da je borba za dostojanstvo profesije daleko od kraja.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.