Palestinci u Gazi obeležavaju Dan Nakbe – godišnjicu masovnog proterivanja 1948.

Milioni Palestinaca obeležavaju danas 78. godišnjicu Nakbe, (arapski: katastrofe) – masovnog proterivanja i bekstvo 750.000 Palestinaca sa teritorije današnjeg Izraela tokom rata 1948. godine zbog nastanka Izraela. 

To je treće obeležavanje Nakbe od početka rata u Pojasu Gaze tokom kojeg je izraelska vojska prodrla duboko u Gazu, sada kontrolišući 60 odsto teritorije, rekao je danas izraelski premijer Benjamin Netanjahu tokom proslave Dana Jerusalima.

„Danas je 60 odsto, a za sutra ćemo videti“, rekao je on oduševljenoj gomili u Jerusalimu.

Više od šest meseci posle primirja u oktobru, više od sva miliona stanovnika Gaze sada je zbijeno u manje od polovine Pojasa Gaze dugog 40 kilometara duž mediteranske obale, okruženog zonom koju kontroliše Izrael.

Za Palestince, Nakba je značila gubitak većeg dela njihove domovine. 

Oko 80 odsto Palestinaca koji su živeli u području koje je postalo Izrael proterano je iz svojih domova od snaga novonastale države pre i tokom rata. Borbe su počele kada su arapske vojske počele napade nakon što je Izrael uspostavljen kao dom za Jevreje posle Holokausta. Palestinci koji su ostali imaju izraelsko državljanstvo.

Posle rata, Izrael je odbio da dozvoli palestinskim izbeglicama da se vrate kako bi osigurao jevrejsku većinu unutar svojih granica.

Palestinci su postali naizgled stalna izbeglička zajednica koja sada broji oko šest miliona, a većina živi u izbegličkim kampovima na Zapadnoj obali koju je okupirao Izrael, u Libanu, Siriji, Jordanu i Gazi.

Tada je uništeno 530 palestinskih sela na teritoriji gde je nastao Izrael, po podacima Palestinskog zavoda za statistiku.

Izbeglice su uvećale stanovništvo malog dela teritorije duž južne obale koja je postala Pojas Gaze. 

Boravili su u šatorskim kampovima, kojima je upravljala tada novoosnovana agencija UN za Palestince (UNRWA) koja je pružala pomoć i školovanje. 

Ti kampovi su tokom decenija prerasli u gusto naseljena urbana naselja, pre nego što su mnogi sravnjeni sa zemljom tokom poslednjeg rata u Gazi izraelskim bombardovanjem.

Oko 90 odsto od oko dva miliona stanovnika Gaze izgubilo je domove, prema procenama UN, a većina je sada u ogromnim šatorskim kampovima sa najezdom pacova i lokvama kanalizacije. Zavisni su od pomoći da bi preživeli.

Izraelska ofanziva je ubila više 72.700 Palestinaca, prema rečima lokalnih zdravstvenih zvaničnika. Pokrenuta je napadom Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi. Pripadnici Hamasa su oteli 251 taoca.

Nakba iz 1948. godine donela je i gubitak palestinske istorije, jer su se oni koji su bežali borili da zadrže dokumenta i stvari koje su ih vezivale za njihove domove.

Jedna od najvećih arhiva palestinskih dokumenata koji datiraju još iz vremena Nakbe pripada UNRVA.

Članovi osoblja UNRVA, koji su pobegli iz svojih kancelarija u Gazi nakon što je Izrael naredio evakuaciju severa, morali su da ostave za sobom obimnu arhivu agencije.

Osoblje je potom pokrenulo misiju spasavanja najvažnijih dokumenata – izvoda iz matične knjige rođenih, umrlih i venčanih i kartica za registraciju izbeglica, prema rečima Džulijet Tume, bivše visoke zvaničnice UNRVA.

Bez tih dokumenata, Palestinci bi mogli da izgube svoja prava i status izbeglice. Osoblje je napunilo njihove lične kofere papirima i nosilo ih kroz kontrolne punktove i van teritorije, rekla je Tuma.