Ove upozoravajuće oznake nedostaju na konzerviranoj hrani, a itekako bi trebale da budu

Konzerviranje se tradicionalno smatra bezbednim načinom čuvanja hrane, a poslednjih decenija postalo je gotovo neizbežan deo svakodnevnog života ljudi širom sveta.

Međutim, naučnici upozoravaju na opasnosti od kontaminacije štetnim hemikalijama

Ovaj metod konzerviranja se koristi decenijama, a jedna od njegovih mnogih prednosti je to što metalne konzerve mogu godinama da stoje u našim ostavama, a da se ne pokvare.

Ovo je tradicionalno navodilo ljude da konzerve doživljavaju kao bezbedan način čuvanja hrane. Međutim, da bismo zaista osigurali njihovu bezbednost, moramo bolje razumeti moguće hemijske interakcije između ambalaže i hrane.

Opasna oštećenja

Ako ne primetite nikakva oštećenja ili rđu na konzerviranoj robi, možete biti sigurni da je sadržaj bezbedan, izveštava The Conversation, studija Instituta za farmaciju Univerziteta u Santijago de Komposteli.

Mnogi ljudi, s pravom, izbegavaju udubljene konzerve jer udubljenja mogu izazvati male pukotine koje nisu uvek vidljive golim okom. Bakterije mogu ući kroz takve otvore i potencijalno kontaminirati hranu unutar konzerve, prenosi N1 Zagreb.

Međutim, bezbednosna pitanja koja proizilaze iz samih komponenti konzervi često se zanemaruju ili barem nedovoljno razmatraju. To uključuje, na primer, moguće povećano izlaganje štetnim supstancama prilikom začinjavanja salate uljem iz konzerve tunjevine.

Ponovno podgrevanje konzervirane hrane?

U testiranim pićima (alkoholna pića, energetska pića, bezalkoholna pića i mineralna voda), utvrđeno je da je migracija jedinjenja izvedenih iz bisfenola A niska. Međutim, viši nivoi migracije su primećeni u konzerviranoj hrani, posebno onoj sa visokim sadržajem masti.

Koncentracije drugog jedinjenja, ciklo-DI-badža, bile su veće u konzervisanoj tuni koja sadrži paradajz, marinadu ili ulje nego u običnoj tuni. Za razliku od BPA, ovo jedinjenje još uvek nije regulisano, uglavnom zbog nedostatka toksikoloških podataka.

Na osnovu ovog nalaza, ne smatra se dobrom praksom ponovna upotreba konzervisanih tečnosti – na primer, za začinjavanje testenine ili salate – jer to može povećati izloženost ovim supstancama, napominju naučnici.

Takođe je primećeno da zagrevanje hrane direktno u konzervi – što se obično radi u posebnim okolnostima kao što je kampovanje – može povećati migraciju ovih jedinjenja. To je zato što toplota ubrzava prenos supstanci sa sluznice konzerve na hranu, potencijalno povećavajući zdravstvene rizike.