Opozicija u parlamentu kritikuje manjak napretka na evropskom putu

Prva redovna sednica prolećnog zasedanja Skupštine Srbije nastavljena je danas, a na njenom početku je opozicija kritikovala manjak napretka u procesu evrointegracija, jer je na dnevnom redu paket zakona koji bi, navodno, trebalo hitnije da usklade propise sa EU.

Narodna poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević u izlaganju je kritikovala navodnu hitnost usvajanje paketa takozvanih evropskih zakona, ukazala je na zakonsku obavezu da prolećno zasedanje počne u prvim danima marta, i da je cilj aktuelne sednice „kupiti vreme i produžiti krizu koja bi u svakoj zemlji trebala da se rešava na izborima“.

Ona je dodala da dok je Srpska napredna stranaka (SNS) na vlasti neće biti članstava u EU, te da se hitnim usvajanjem „evropskih zakona“ ne može „nadomestiti činjenica da na izborima ima batinaše koje čuva policija, a nemaju (Regulatorno telo za elektronske medije), da se napadaju nezavisni mediji i pravosuđe… Vlast napada jedina privremeno zatvorena poglavlja (u procesu evrointegracija), o obrazovanju i kulturi, kada udara na autonomiju univerziteta i akademsku zajednicu“, kazala je Đorđević.

Ona je dodala i da vlasti evrointegracije posmatraju za „švedski sto“, te da je ignorisala upozorenja opozicije da će na životni standard građana uticala i Uredba o ograničenju marži.Takođe je navela da dodavanje nadležnosti Komisija za zaštitu konkurencije za suzbijanje nepoštenih praksi upitno, jer se ona pokazala kao „nedovoljno efikasna“ u obavljanju svojih sadašnjih dužnosti.Komentarišući predlog Zakona o suzbijanju trgovinom ljudima i zaštiti žrtava, Đorđević je upitala koliko organizovanih kriminalnih grupa koji se bave trgovinom ljudima otkrila, protiv koliko lica su podnete krivične prijave za ovo dela i koliko su druge institucije koje bi trebale da uzbunjuju na ovu pojavu (školstvo, zdravstvo…) prosledile ovakvih slučajeva nadležnima.

„Otkrivena je jedna grupa, protiv 25 lica podnete su prijave, iako je žrtava tri puta više, druge institucije prosledile su (ukupno dva) ovakvih slučajeva. Radna inspekcija podnela je jednu prijavu, a civilno društvo sve preostale. Iako je siguran smeštaj za muškarce-žrtve obezbeđen prostor pre nekoliko godina, nikako nije obezbeđena i licenca“, rekla je, dodajući da je u domaćem pravnom sistemu ombudsman zadužen za ovu oblast, ali da je i on zakazao kada nije video propuste u slučaju fabrike Linlong.

Dodaje da su SAD u međuvremenu uvele sankcije tom proizvođaču pneumatika zbog devet indikatora prinudnog rada koje su uočili, dodajući da vlasti nisu uvažili ni predloge i amandmane organizacija koji bave ovom tematikom, među kojima je odredbe o zloupotrebi surogat-materinstva.

Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ocenio je da je Srbija danas diplomatski „najusamljenija zemlja u Evropi“, da je ministar za evrointegracije Nemanja Starović bio dva puta u Briselu, što ukazuje „da nije relevantan sagovornik za evropsku birokratiju“.“Usamljenost vama odgovara, jer se na tome grade lažne slike o superiornosti. Naša zemlja nema ni jednog jedinog saveznika na tlu Evrope.

Do nedelje smo imali jednog, na osnovu ličnih veza (stranaka na vlasti), sada nemamo nijednog. Sada (nakon pobede Petera Mađara na mađarskim izborima) mi tom susedu treba da objasnimo i šou-predstavu u Kanjiži kao pokušaj uticaja na izbore u susednoj zemlji, a (predsednik Aleksandar) Vučić premijera Mađara, koji je osvoji 3,5 miliona glasova nazvao ‘blebetalom'“, rekao je Grbović.On je naveo i da „evropska agenda“ Srbije trebaju da budu fer i slobodni izbori i zo da se država „ne dovodi na ivicu građanskog rata“.

„A ne da šaljete batinaše u Kulu ili Aranđelovac, zloupotrebljavate Ustavni sud kako bi nezakonitim odlukama izbegli ponavljanje izbora zu Zaečaru, da u dva ujutru šaljete policiju na Medicinski fakultet kako bi omogućila da pobedite na izbore za studentski parlament“, dodao je Grbović.

Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov izjavio je da su na izborima za Studentski parlament na Medicinskom fakultetu bile dve liste – jedna studentska i jedna blokaderska.

„Blokaderi tražili posmatračke, sprejeve, uvid… Dato im je. Rečeno da brojanju glasova mogu da prisustvuju samo članovi komisije, oni tražili da prisustvuju – nađeno rešenje, otvorena vrata, javno brojani listići. Ni to im nije bilo dovoljno pa su tražili da pretresaju prodekansku kancelariju – omogućeno im. Tražili da se izbace svi štampači iz te kancelarije – izbačeni“, naveo je Jovanov.

On je rekao da je uprkos tome stigao „konačan rezultat glasanja sa 1.044 glasa za studentsku listu, a za blokadersku 967″.“I onda nastaje haos, plakanje, histerija, jer zamislite – blokaderi nemaju većinu… Blokaderi i njihovi mentori nemaju većinu ni među studentima, a kamoli u Srbiji. I nema te histerije koja će moći da menja ni volju naroda, a ni siguran sam, volju studenata na Medicinskom fakultetu“, poručio je Jovanov.

Jovanov je poručio i da bi i izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije, koje je zaahtevala opozicija ali za koju nije bilo kvoruma, ne bi moralo da se ide na izbore, jer predsednik republike može da prosledi mandat za formiranje izvršne vlasti drugome ko ima većinu u parlamentu.

Komentarišući ugovora o bezbednosnoj saradnji između Hrvatske, Albanije i Kosova, on je reka oda „Srbija neće da ratuje ni sa kim, ali da neće da zatvara oči prema nikome“.

„Protiv koga je usmeren vojni savez Priština-Zagreb-Tirana, odnosno koja zemlja jedino može da bude cilj takvog saveza?“, naveo je Jovanov.

Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Goran Petrović u svom izlaganju kritikovao je izjave premijera Đura Macuta, u kojima se poredio sa ubijenim bivšim premijerom Zoranom Đinđićem, ocenivši da je vlast SNS-a „nikada (udaljenija) od Đinđićeve vizije“.

„Cena vaše politike su nova zaduženja dok vi pare trošite na batinaše i afere, kao što su Generalštab, za koju je suđenje počelo ministru (kulture Nikoli) Selakoviću, izjave ministara Bratine i Glišića… Rezultat je i najmanji privredni rast u regionu, dok se država zadužuje 18 milijardi evra za (specijalizovanu izložbu Ekspo 2027), cene hrane veće od država EU, sa 60 odsto manjim platama (u odnosu na njih), rekao je Petrović.