Odrastanje bez interneta: Šta bi današnja deca mogla da nauče od klinaca iz ’90-ih

Svaka generacija nosi svoje – i loše strane i vrednosti. Iako nam se ponekad čini da su današnje generacije klinaca, nekako logično, ispred onih iz devedesetih, stvari nisu uvek onakve kako izgledaju.

Zvuk konektovanja na internet, kablovi na sve strane, jedan crtać dnevno, nepostojanje mobilnih telefona… To su stvari koje današnja deca teško mogu da razumeju, uprkos svoj tehnologiji koju danas imaju na raspolaganju. Ponekad se oni koji su kao deca odrastali devedesetih – dakle, današnji roditelji – zbog toga osećaju inferiorno u odnosu na današnje „gejmere“, piše 24sata.hr.

Generacije koje su živele i preživljavale s manje… svega, sigurno poseduju mnoge veštine zbog kojih bi se današnja deca postidela – a te veštine danas među decom gotovo da i ne postoje. Evo kojih bi nekoliko lekcija deca iz devedesetih mogla da prenesu klincima današnjice.

Strpljenje je vrlina

Skoro sve što danas poželiš možeš dobiti za svega nekoliko minuta: omiljenu epizodu serije, igračku sa drugog kraja sveta, gotovu večeru. Ali deca devedesetih, koja nisu mogla jednostavno da puste šta god žele kad god žele, već su čekala danima ono što su priželjkivala, znaju da se prava magija ponekad krije baš u iščekivanju.

Dosada može biti dobra stvar

Devedesete. Vreme kada – nije bilo ničega. Nije postojao luksuz interneta i beskonačnog surfovanja kao leka protiv dosade. Telefon je služio isključivo za konkretne razgovore. A kada bi se koristio za nešto drugo, roditelji bi se nervirali. Kada današnjoj deci kažeš da ostave ekrane – često ostanu zbunjeni, ne znajući šta da rade ni gde da krenu. Ne znaju kako da ispune vreme kad im je dosadno. Izađi napolje, pronađi prijatelja za igru, uzmi bojice i crtaj, smisli igru s bratom ili sestrom. Za klince iz devedesetih, ti sati dosade postajali su najzabavniji i najkorisniji. Današnja deca to ne znaju.

Svi prolazimo kroz neprijatne faze

U eri društvenih mreža izgleda kao da današnji predtinejdžeri i tinejdžeri sijaju bez truda. Ali oni koji su prošli kroz slikanje za školsku knjižicu s punim ustima proteza, debelim naočarima ili čudnim frizurama – znaju koliko je lepo kad jednog dana pogledaš stare slike i shvatiš koliko si zapravo bio divno dete. Današnja deca vide kako tinejdžeri izgledaju kroz filtere i razna digitalna „poboljšanja“, pa imaju osećaj da su jedini koji se osećaju nesigurno.

Briga o planeti je važna – kao i briga o drugima

Iako se čini da današnja deca znaju mnogo više o zaštiti životne sredine, činjenica je da su deca iz devedesetih imala izraženiju svest o, na primer, tome da se đubre ne baca na ulicu. Danas znamo sve o razdvajanju otpada, reciklaži i klimatskim promenama. Ali mnoga deca i dalje nemaju osnovnu svest o tome da otpad ne pripada na zemlju.

Moraš da brineš o svom Tamagočiju – inače će umreti

Ko nije nastradao jer je krišom pokušavao da nahrani svog Tamagočija tokom časa matematike? Da, cilj je bio da ta pikselizovana životinjica preživi. Nisi imao izbora – nisi hteo da umre. Današnji klinci imaju naprednije digitalne ljubimce, ali, kao i sa svime ostalim, brzo im dosadi da brinu o njima. „Nema veze, napraviću novog.“ Odgovornost i istrajnost su lekcije koje bi im zaista dobro došle.

Ne mora svaki trenutak da postane viralan

Ovo je možda najteža lekcija za decu današnjice. Jer – ako nije na društvenim mrežama, kao da se nije ni dogodilo, zar ne? A deca devedesetih znaju da nijedna objava ne vredi više od minuta igre sa najboljim prijateljima ili porodicom napolju. Vožnja bicikla s drugaricama po kraju ili lakiranje noktiju u plavo, bez fotografije kao dokaza, nikada neće biti isto kao izveštaj o tome na Instagramu. Ne mora sve biti snimljeno ili objavljeno na TikToku da bi zauvek ostalo u tvom srcu.