Odbrana traži da Mladić bude hitno pušten iz Haga jer se bliži kraju života

Odbrana generala Ratka Mladića zatražila je od suda u Hagu da Mladić bude hitno pušten na privremenu ili uslovnu slobodu iz humanitarnih razloga budući da pati od neizlečive bolesti i bliži se kraju života.

U danas objavljenom zahtevu, koji je podnet juče, odbrana je naglasila da je Mladićevo zdravlje „nepovratno“ narušeno kao posledica poslednjeg „medicinskog incidenta“ koji je preživeo u aprilu i da se on „bliži kraju života“.

Zastupnici odbrane su u zahtevu precizirali da general Mladić pati od „hroničnog zakazivanja srca i bubrega, dijabetesa i moždanih udara“ i da ne može da komunicira zbog čega je neophodno da on bude pod celodnevnim lekarskim nadzorom, što je nemoguće u odeljenju za palijativnu negu u pritvoru suda u Hagu.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (84) izdržava kaznu doživotnog zatvora na koju ga je Haški tribunal osudio zbog genocida i ratnih zločina nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95.

Mladićeva odbrana je zahtev da on bude pušten iz pritvora u Sheveningenu već podnela 23. aprila, ali je juče sudu poslala urgenciju.

Ove nedelje, predsednica haškog suda Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti) naložila je da generala Mladića pregledaju nezavisni lekari specijalisti.

Sudija Santana izveštaj tih specijalista trebalo bi da dobije danas, a potom će odlučiti da li postoje dovoljni humanitarni razlozi da Mladić bude pušten na privremenu slobodu.

Predsednica haškog suda potvrdila je da je Mladić „17. aprila bio prebačen u urgentni centar civilne bolnice iz kojeg je istog dana otpušten u ‘stabilnom stanju'“.

U izveštaju o tome, lekari su sudiju Gati Santanu obavestili o „koracima koje su potom preduzeli u lečenju ‘potencijalno izlečivog uzroka'“.

Zastupnici odbrane u danas objavljenom zahtevu preciziraju da Mladić većinu vremena provodi u invalidskim kolicima ili u krevetu i da stoga ne postoji rizik od njegovog eventualnog bekstva, ukoliko bi bio pušten na slobodu.

Po braniocu Draganu Ivetiću, Mladić je 17. aprila, tokom razgovora sa sinom Darkom preko video veze, doživeo „akutni neurološki“ simptom gubitka moći govora zbog čega je bio hitno prebačen u bolnicu.

„Prvog dana po povratku iz bolnice, Mladić je govorio bolje, ali je od tada nerazumljiv i nemoćan da govori“, piše u zahtevu odbrane, koja precizira da je, po lekarima, Mladić preživeo „moždani udar“.

Advokat Ivetić poziva se na nalaz dvojice srpskih lekara koji su 22. aprila posetili Mladića i utvrdili da je njegov život ugrožen i da je „rizik od neizbežne smrti visok“, te da mu primerena palijativna nega ne može biti pružena u zatvorskoj bolnici.

Odbrana zbog toga traži da general Mladić bude hitno pušten u bolnicu na lokaciji koja je u zahtevu redigovana.

Istovetan zahtev Mladićeve odbrane, sudija Santana je već odbila krajem jula prošle godine.

U toj odluci, ona je potvrdila da se, po lekarima, Mladić „bliži kraju života“, ali je konstatovala da general u pritvoru u Hagu „prima sveobuhvatnu i saosećajnu negu“.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić osuđen je pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, uključujući terorisanje civila u Sarajevu, 1992-95.

U pritvoru u Hagu, Mladić je od kraja maja 2011., kada je bio uhapšen u Srbiji i izručen Tribunalu.

Srpske vlasti uhapsile su generala Mladića 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, a on je 31. maja bio prebačen u Hag.

Suđenje Mladiću trajalo je pred Tribunalom od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016.

Prvostepenu presudu, Tribunal je Mladiću izrekao 22. novembra 2017., a pravosnažnu 8. juna 2021.

Tim presudama, general Mladić proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osuđen za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština koji uključuju: progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.

Sud je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja ratovanja: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Tribunal je Mladića prvi put optužio 25. jula 1995 i on je do hapšenja 2011. bio u bekstvu tokom kojeg je, kako su kasnije utvrdili lekari u Hagu, preživeo tri moždana udara.

Tokom 15 godina provedenih u pritvoru u Hagu, Mladić je preživeo nekoliko zdravstvenih kriza i medicinskih intervencija. Sud je tokom godina odbio nekoliko Mladićevih zahteva da bude pušten na privremenu slobodu.

U junu 2013, Mladić se u sudnici zahvalio Tribunalu i njegovom medicinskom osoblju što su mu „spasili život“ i „izvukli ga iz groba“.