Odalović: Hrvatska ne želi da pomogne u identifikaciji srpskih žrtava stradalih tokom Oluje

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović kazao je da Hrvatska ne želi da sarađuje u procesu pronalaženja nestalih i identifikaciji srpskih žrtava koje su stradale tokom operacije „Oluja“ 1995. godine.

Odalović je na konferenciji „Vratite nam naše najmilije, predugo čekamo“ u Palati Srbija optužio hrvatske zvaničnike da vode kampanju tvrdeći da srpska strana ne sarađuje po pitanju rasvetljavanja ratnih zločina, iako je situacija obrnuta.

„U Hrvatskoj su tela, grobnice i arhive. Kad im se obratimo, oni ćute ili nam daju neprikladne odgovore“, rekao je predsednik Komisije.

Ocenio je da srpski narod nikada ne sme da zaboravi više od 220.000 ljudi proteranih iz Hrvatske pre tri decenije i dodao da je država Srbija uz porodice nestalih i da će nastojati da im pomogne.

„U trenutku kad se to dešavalo, na prostoru sa kog su Srbi proterani bile su prisutne međunarodne misije koje su to posmatrale. Gde su oni boravili, tamo Srba više nema“, kazao je Odalović.

Po njegovim rečima, porodice imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima, ali je obeshrabrujuća činjenica da čak i kada se identifikuju žrtve niko ne odgovara za zločine nad Srbima.

„Čini se kao da su Srbi bili legitimna meta. Pozivam kolege iz regiona još jednom da sarađuju“, rekao je Odalović.

Zamenica komesara za izbeglice i migracije Dušica Popović izjavila je da razume bol porodica koje 30 godina čekaju pravdu, ali da je važno da u toj borbi istraju do kraja.

Po njenim rečima, država stoji uz njih, pa je tako pomagala kroz razne mere više od 50.000 porodica koje su došle u Srbiju tokom devedesetih, a za oko 30.000 njih obezbeđen je krov nad glavom.

Direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić ocenio je da je avgust težak mesec zbog sećanja koja budi kod ljudi koji su bili pogođeni operacijom „Oluja“ te da je važno čuvati sećanje na muke kroz koje su prošli.

Kazao je da je ustanova kojom rukovodi snimila više od 1.700 svedočanstava Srba koji su bili u izbegličkim kolonama i da je ta baza dostupna od maja ove godine te da predstavlja važan istorijski dokaz i edukativni materijal.

„Primetio sam kod pojedinih histeričnu reakciju kada se priča o srpskim žrtvama. To je dokaz da smo daleko od pomirenja. Uprkos svemu, ohrabrujem porodice da ostave svoja svedočanstva, da ne bi neko drugi umesto njih pričao“, rekao je Bojić.

Sutra se navršava 31 godina od početka hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“, koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Operacija „Oluja“ je počela 4. avgusta 1995. rano ujutru, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, koja su bila deo međunarodno nepriznate Republike Srpske Krajine.