Novo istraživanje: Crna kafa bez dodataka može doprineti dužem životu

Ljubitelji crne kafe imaju razloga za radost – nova naučna studija pokazuje da ispijanje kafe bez dodataka, poput mleka, pavlake ili šećera, može biti povezano s manjim rizikom od prerane smrti.

Drugim rečima, što je kafa jednostavnija, to je zdravija.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Univerzitet Tafts, crna kafa bez dodataka značajno doprinosi dugovečnosti, dok se taj pozitivan efekat gubi čim se u napitak doda mleko, šećer ili vrhnje, prenosi index.hr.

„Kafa je jedno od najčešće konzumiranih pića na svetu“, rekla je epidemiološkinja i autorka studije dr Fang Fang Zhangm, te dodala:

„S obzirom na to da skoro polovina odraslih osoba pije bar jednu šolju dnevno, važno je razumeti njen uticaj na zdravlje.“

Zhang objašnjava da zdravstvene koristi verovatno potiču iz bioaktivnih jedinjenja u kafi, ali da dodaci poput šećera i zasićenih masti mogu znatno umanjiti te koristi.

U istraživanju su korišćeni podaci 46.000 odraslih osoba iz perioda od 1999. do 2018. godine, u kombinaciji s nacionalnim statistikama o smrtnosti, kako bi se ispitao uticaj različitih navika konzumiranja kafe.

Jedna do tri šolje dnevno – idealna mera

Rezultati su pokazali da ispijanje najmanje jedne šolje kafe s kofeinom dnevno može smanjiti rizik od smrti za 16%, dok oni koji piju 2 do 3 šolje beleže smanjenje rizika od čak 17%. Konzumiranje većih količina nije pokazalo dodatne prednosti, a kod osoba koje unose više od tri šolje dnevno efekat se čak smanjuje, posebno kada je reč o srčanim oboljenjima.

Ispitanici su podeljeni prema tome da li piju kafu s kofeinom ili bez, sa ili bez dodataka poput šećera, mleka ili pavlake. Istraživači su posebno analizirali unos dodataka – niskim unosom smatrali su manje od 5% preporučenog dnevnog unosa: manje od pola kašičice šećera, do dve kašike mleka sa 2% masti ili jednu kašiku pavlake.

Pokazalo se da kafa sa minimalnim dodacima i dalje može imati zaštitno dejstvo – smanjuje smrtnost za oko 14% u poređenju sa osobama koje ne piju kafu. Međutim, taj efekat potpuno nestaje kod onih koji konzumiraju kafu s većim količinama šećera i zasićenih masti.

Šta je s kafom bez kofeina?

Jedan deo studije odnosio se i na kafu bez kofeina, ali istraživači nisu uočili jasan pozitivan efekat – verovatno zbog toga što je broj ispitanika koji konzumiraju bezkofeinsku kafu bio mali.

Suautorka istraživanja, epidemiološkinja Bingjie Zhou, ističe da su ovi rezultati u skladu s postojećim nutricionističkim preporukama koje savetuju ograničavanje unosa dodanog šećera i zasićenih masti.

Iako studija ima određena ograničenja – pre svega, oslanjanje na samostalne izjave ispitanika o konzumaciji kafe – autori ističu da su nalazi dovoljno snažni da podrže ideju: crna kafa, bez dodataka, može biti jednostavan korak ka boljem zdravlju i dužem životu.