Novi Zakon o izvršenju: Ograničena zaštita od gubitka stana

Građani sa dugovanjima, bilo prema bankama ili komunalnim preduzećima, moraju pažljivo proučiti predlog novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Iako se najavljuje zaštita od prinudne prodaje stana kao jedine nekretnine, ona će se odnositi samo na one koji ispune pet strogih kriterijuma.

Prema predloženim izmenama, stan se ne može prinudno prodati ako je to jedina nepokretnost dužnika, ako u njemu živi najmanje pet godina, ako adresa nije „pasivizirana“, ako je površine do 60 kvadratnih metara, i ako glavnica duga ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nekretnine. Dodatni uslov je da dužnik u prethodne tri godine nije prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje druge nepokretnosti.

Postoji nejasnoća da li zakon štiti i građane koji duguju bankama za stambene kredite. Dok jedni stručnjaci smatraju da ovakva odredba ne obuhvata stambene zajmove, drugi ukazuju na to da zakon ne precizira vrste potraživanja, te da bi se teoretski mogao primeniti i na stambene kredite ukoliko je dužnik dao saglasnost za naplatu preko nekretnine. Međutim, banke najverovatnije neće odobravati kredite bez te klauzule, čime bi ova zaštita mogla biti praktično isključena.

Organizacija „Krov nad glavom“ ocenjuje da predložene izmene neće doneti suštinsku zaštitu prava na dom većini građana. Smatraju da je ponuđena zaštita vrlo ograničena i da bi mali broj ljudi bio obuhvaćen njom, posebno jer se, prema njihovom tumačenju, zaštita prava na jedini dom ne odnosi na stambene kredite. Takođe, ističu da uslov o petogodišnjem prebivalištu može biti problematičan za one koji privremeno odlaze zbog posla.

Pravnici naglašavaju da zakon u teoriji ne pravi razliku između vrsta dugova, ali da je ključna prepreka član koji predviđa da zaštita ne važi ako je dužnik dao saglasnost za naplatu nad stanom. Budući da banke gotovo uvek unose takvu klauzulu u ugovore o stambenim kreditima, ova odredba bi mogla da onemogući primenu zakonske zaštite u tim slučajevima. Ipak, naglašava se da uz pravo na krov nad glavom ide i odgovornost, te da se ne može očekivati zaštita bez izuzetaka kada se ne izmiruju obaveze po osnovu kredita.