Bicikl bi trebalo da bude neizostavan deo svakodnevice ako želite da zaštitite mozak od demencije.
Prema najnovijem istraživanju koje je obuhvatilo čak pola miliona učesnika, utvrđeno je da redovna vožnja bicikla značajno smanjuje rizik od pojave demencije.
Rezultati pokazuju da ova aktivnost posebno povoljno deluje na delove mozga odgovorne za pamćenje.
Zašto je vožnja bicikla dobra za mozak?
Demencija se pojavila kao vodeća bolest zavisnosti i invaliditeta među starijim osobama, a po predviđanjima u bliskoj budućnosti na globalnom nivou broj obolelih od ove bolesti sve je veći. Prema podacima istraživanja u 2019. godini bilo je 55 miliona obolelih, a očekuje se da do 2050. godine broj obolelih dostigne 139 miliona, prenosi RTS.
Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Huadžong u Kini i Univerziteta u Sidnej,u potvrdila je tezu da vožnja bicikla kao i druge aktivnosti laganih vežbi štite mozak od neurodegeneracije.
Prateći evidenciju javnog zdravlja u Velikoj Britaniji za skoro pola miliona ljudi prosečne starosti oko 56 godina, istraživači su tražili vezu između najčešćih oblika načina prevoza i bilo kog oblika demencije.
Vidovi prevoza su podeljeni u četiri grupe: neaktivni (automobili i javni prevoz), hodanje, kombinovano hodanje i neaktivni prevoz, i grupa ljudi koji su vozili bicikl. Putovanja do posla i s posla su isključeni iz analiza.
U poređenju sa neaktivnim putnicima, biciklisti su imali 19 odsto manji rizik od demencije svih uzroka, 22 odsto manji rizik od Alchajmerove bolesti, 40 odsto manji rizik od demencije koja je mogla da počne pre 65. godine i 17 odsto manji rizik od demencije koja se javlja u kasnijim godinama.
„Nalazi izneti u studiji navode da promocija aktivnih strategija putovanja, posebno vožnje bicikla, može biti povezana sa manjim rizikom od demencije među osobama srednje i starije životne dobi, što nosi značajne koristi za javno zdravlje podsticanjem pristupačnih, održivih praksi za očuvanje kognitivnog zdravlja“, navode istraživači.
Demencija je složeno stanje i smatra se da je u nju uključen čitav niz faktora. Prethodne studije su, na primer, pronašle vezu između sposobnosti prostorne navigacije i zapremine mozga, što se uklapa u ono što su istraživači pronašli: da su biciklisti na kraju imali veću zapreminu hipokampusa.
Vožnja bicikla nije prijala ljudima sa varijantom gena APOE4 povezanom sa Alchajmerovom bolešću.
Uticaj životne dobi i obrazovanja uzeti su u obzir prilikom izrade studije, ali studija ne pokazuje direktan uzrok i posledicu – postoji mnogo parametara koji nisu praćeni.
Ono što znamo jeste da je demencija sve veći problem širom sveta, kako populacija stari. Metode za smanjenje rizika od demencije su veoma korisne i potrebne, a vožnja bicikla bi mogla da bude jedna od pristupačnih opcija u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.