Nova istraživanja otkrivaju vezu između ultra-prerađene hrane i raka pluća

Postoji mnogo razloga da se izbegavaju ultra-prerađene namirnice, uključujući povezanost sa srčanim oboljenjima, dijabetesom i gojaznošću, ali povećan rizik od raka pluća mogao bi biti još jedan, sugeriše nova studija.

Ultra-prerađena hrana sadrži sastojke „koji se nikada ili retko koriste u kuhinji, ili klase aditiva čija je funkcija da finalni proizvod učine ukusnim ili privlačnijim“, prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.

Ti sastojci — koji se nalaze u proizvodima poput gaziranih pića, čipsa, supa iz kesice, pilećih medaljona i sladoleda — mogu uključivati konzervanse protiv plesni ili bakterija, veštačke boje, emulgatore koji sprečavaju razdvajanje sastojaka, kao i dodat ili izmenjen šećer, so i masti kako bi hrana bila privlačnija.

Ljudi koji jedu najviše ultra-preradene hrane imaju 41% veću verovatnoću da im bude dijagnostikovan rak pluća u poređenju sa onima koji jedu najmanje, čak i kada se uzmu u obzir drugi faktori poput pušenja, navodi se u studiji objavljenoj u utorak u časopisu Thorax, a prenosi CNN.

Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke od više od 100.000 ljudi koji su popunili upitnik o učestalosti konzumacije hrane u okviru Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani i uporedili te informacije sa medicinskim zapisima o dijagnozama raka pluća.

U proseku, ljudi su dnevno unosili skoro tri porcije ultra-preradene hrane, najčešće suhomesnate proizvode, dijetalne ili kofeinske gazirane napitke, ili gazirane napitke bez kofeina, navode autori studije.

„Industrijska prerada menja strukturu hrane, utičući na dostupnost i apsorpciju nutrijenata, dok istovremeno stvara štetne kontaminante“, dodali su istraživači. Posebno su istakli akrolein, koji može nastati sagorevanjem duvana, drveta, plastike i benzina, kao i prženjem masti i ulja na visokim temperaturama, prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti. Materijali za pakovanje takođe mogu biti deo problema, sugerisali su.

Studija je opservaciona, što znači da, iako su metode bile jasne i snažne, istraživanje ipak ne može definitivno da dokaže da ove namirnice uzrokuju rak pluća – već samo da postoji povezanost između njih, rekao je dr Dejvid Kac, specijalista preventivne i lifestyle medicine i osnivač neprofitne organizacije True Health Initiative, globalne koalicije stručnjaka posvećenih medicini zasnovanoj na zdravom načinu života. On nije učestvovao u istraživanju.

„Ova studija snažno sugeriše da (ultra-prerađena hrana) može doprineti riziku od raka pluća“, rekao je.

Rak pluća nije samo zbog pušenja

Rak pluća je čest oblik raka, sa procenjenih 2,4 miliona novih slučajeva širom sveta u 2022. godini, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Pušenje je glavni faktor rizika za rak pluća, ali i ljudi koji ne puše mogu ga dobiti, što sugeriše da postoje i drugi faktori, rekao je Kac.

Autori su prilagodili rezultate drugim faktorima, uzimajući u obzir moguće okolnosti koje bi mogle povećati rizik od raka pluća, uključujući i to da li osoba puši ili ne, ali je važno napomenuti da merenja nisu bila detaljna, rekla je dr Fang Fang Zang, Neely Family profesor i šef odeljenja za epidemiologiju ishrane i nauku o podacima na Friedman školi za nauku o ishrani i politici na Univerzitetu Tafts u Bostonu. Ona nije učestvovala u istraživanju.

„Pošto je pušenje veoma važan faktor rizika za rak pluća, prilagođavanje pušenja na grub način može ostaviti veliki prostor za rezidualnu zabunu,“ rekla je u mejlu. „Važno je prilagoditi se i intenzitetu (npr. cigarete/dan) i trajanju (npr. godine pušenja) ili kumulativnom izlaganju (npr. pak/godine). Međutim, autori su otkrili da je povezanost između konzumacije ultra-prerađene hrane i rizika od raka pluća bila jača kod osoba koje nikada nisu pušile.“

Zašto hrana utiče na rak pluća

Nije bilo mnogo istraživanja o vezi između ultra-prerađene hrane i rizika od raka pluća, ali postoje brojni dokazi koji pokazuju koliko je kvalitet ishrane važan za predviđanje prevremene smrti od svih uzroka u Sjedinjenim Državama, rekao je Kac.

Često je konzumacija ultra-prerađene hrane povezana sa nižim kvalitetom ishrane, kao što je veći unos zasićenih masti, hemikalija, soli i šećera, kao i veći unos kalorija, dodao je.

Ovi faktori „mogu izazvati upalu – glavni mehanizam u razvoju i progresiji raka – i oštetiti mikrobiom, narušavajući funkciju imunog sistema,“ rekao je u mejlu. „Ova kombinacija preterane upale i oslabljenog imuniteta daje prednost ćelijama odmetnicima… Ovo je scenario u kojem rak počinje.“

Ultra-prerađena hrana obično sadrži malo omega-3 masnih kiselina, rekao je dr Tom Brenna, profesor pedijatrije, humane ishrane i hemije na Dell medicinskom fakultetu Univerziteta u Teksasu u Ostinu. Omega-3 su esencijalne, zdrave masti koje telo ne može samo da proizvede, prema Nacionalnom institutu za zdravlje.

„Omega-3 ograničavaju rok trajanja, pa ako planirate da nešto ultra-preradite… onda ćete verovatno želeti da se rešite omega-3,“ rekao je Brenna, koji nije bio deo istraživanja.

Aditivi u ultra-prerađenoj hrani, kancerogene materije nastale tokom prerade ili hemikalije iz ambalaže hrane takođe mogu igrati ulogu, rekla je Zang.

„Međutim, ovi mehanizmi nisu dovoljno istraženi i zahtevaju dodatna ispitivanja,“ dodala je.

Ultra-prerađena hrana naspram celovitih namirnica iz prirode

Studija dodaje rizik od raka pluća na listu razloga da se izbegavaju ultra-prerađene namirnice i da se poveća kvalitet ishrane, rekao je Kac.

Zdravlje i kvalitet ishrane se poboljšavaju kada ljudi jedu uglavnom celovite, neprerađene namirnice i u najvećoj meri biljke, poput povrća, voća, integralnih žitarica, pasulja, sočiva, orašastih plodova i semenki, dodao je.

Ako želite da napravite promenu, Zang preporučuje da počnete čitanjem deklaracija na hrani.

„Izbegavajte proizvode sa dugim listama sastojaka sa nepoznatim nazivima — oni su verovatnije aditivi, konzervansi i veštačke arome,“ rekla je. „Dajte prednost celovitim namirnicama i pripremajte obroke koristeći celovite ili minimalno prerađene sastojke kad god je to moguće.“

Umesto da se fokusirate na ono što nećete jesti, pokušajte da u ishranu ubacite više namirnica direktno iz prirode, dodao je Kac.

„Ako ste navikli da jedete mnogo ultra-prerađene hrane, postepeno pređite na manje, a više ‘prave’ hrane, jedan bolji izbor u isto vreme,“ savetuje.

Vašim ukusnim pupoljcima može trebati malo vremena da se prilagode zdravijoj hrani, ali ako sebi date nekoliko nedelja, možete početi da preferirate ukus prirodnijih sastojaka, rekao je.

„Kada se to dogodi, održavanje zdravije ishrane postaje mnogo lakše,“ dodao je Kac.