Nova ekonomija: Kupovinom 51,15 odsto NIS-a MOL dobija taj udeo u svoj njegovoj imovini

Mađarska grupa MOL je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini udela od 56,15 odsto u Naftnoj industriji Srbije (NIS), čime će preuzeti toliki udeo i u ostalim firmama te industrije, pre svega u benzinskim pumpama, prenela je danas Nova ekonomija.

NIS na tržištu Balkana poseduje više od 400 benzinskih stanica, koje posluju pod dva brenda – NIS Petrol i Gazprom.

Prema finansijskom izveštaju NIS-a, ova kompanija je 2024. godinu završila sa više od 18 milijardi dinara profita. To je manje od 2023. godine, kada je NIS ostvario 41 milijardu dinara neto dobiti.

Te godine, u NIS-u je bilo zaposleno više od 5.000 ljudi.

Kakve je rezultate kompanija ostvarila u 2025, godini kada su uvedene sankcije, saznaće se kada se objave finansijski izveštaji.

Može se očekivati, međutim, da rezultati budu nešto slabiji. Kako je saopšteno krajem oktobra, prilikom predstavljanja izveštaja o poslovanju, NIS grupa je u prvih devet meseci prošle godine zabeležila gubitak od 300 miliona dinara.

Kao razglog za to, navode se „izuzetno složene okolnosti“ u kojima je poslovala NIS grupa, pre svega imajući u vidu sankcije američkog Ministarstva finansija. 

Pored toga, na rezultate NIS-a uticale su i cene nafte koje su bile 14 odsto niže nego u istom periodu prethodne godine, kao i gubitak HIP-Petrohemije koji u izveštajnom periodu iznosi 7,4 milijarde dinara zbog nepovoljne situacije u celoj petrohemijskoj industriji.

Kompaniji MOL će pripasti i Petrohemija u Pančevu koja zapošljava 1.200 radnika, a bavi se proizvodnjom hemikalija iz nafte. Ona je, inače, u vlasništvu NIS-a od 2023. godine. NIS je tada uvećao vlasnički udeo sa 20 na 90 odsto, za oko 150 miliona evra. Preostalih 10 odsto vlasništva pripada Republici Srbiji.

Od svih firmi koje posluju pod vlasništvom NIS-a, Petrohemija najneuspešnija, odnosno generiše najveće gubitke, a gotovo sve ostale firme posluju u plusu.

MOL u vlasništvo dobija i Rafineriju u Pančevu, za koju je saopšteno da neće biti zatvorena kao rafinerija u Sisku, nakon kupovine udela u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA.

Rafinerija u Pančevu je, i prema mišljenju stručnjaka, jedna od najsavremenijih u ovom delu Evrope. Njen maksimalni projektovani kapacitet iznosi 4,8 miliona tona godišnje. Kako se navodi na zvaničnom sajtu, od 2009. godine, kada je NIS prodat Rusima, u njenu modernizaciju uloženo je više od 900 miliona evra.

U okviru NIS-a, takođe, posluju i firme koje su manje poznate. Tu je Naftagas-naftni servis, kompanija koja se bavi pružanjem servisnih usluga prilikom istraživanja i proivzodnje, kao i Naftagas-tehnički servisi, koji održavaju i obavljaju remont objekata. 

U Naftnim servisima bilo je (na kraju 2024.) gotovo 2.400 zaposlenih, a u Tehničkim servisima 429 radnika.

Naftni servisi tu godinu završili su sa neto dobitkom od oko šest miliona dinara, a Tehnički servisi sa dobitkom od 213,7 miliona dinara.

Benzinske pumpe koje će MOL preuzeti posluju u okviru kompanije NIS Petrol, kompanije koja zapošljava nešto manje od 3.000 ljudi. NIS Petrol je 2024. godinu završio sa 286,4 miliona dinara neto profita.

U NIS Grupi posluje i Naučno-tehnološki centar Naftagas, sa ciljem naučno- tehnološkog praćenja delatnosti NIS-a i obezbeđenja inovacija u poslovanju, u kom radi nešto manje od 400 zaposlenih.

I ova kompanija je profitabilna, a 2024. godinu završila je sa neto dobitkom od gotovo 434 miliona dinara.

Tu je, potom, NIS MTO, firma koja pruža usluge putničkog transporta i skladištenja robe. U 2024. godini, ovo preduzeće ostvarilo je oko 70 miliona dinara profita.

To je kompanija u okviru NIS-a koja zapošljava najmanje ljudi: iz finansijskih izveštaja se vidi da je u 2024. bilo 84 zaposlenih.

NIS ima i 12,4 odsto udela u kompaniji Linde gas, koja se bavi proizvodnjom industrijskih gasova, 49 odsto u firmi Gazprom energoholding Serbia i još 2,17 procenata u Srbokoki iz Jagodine, koja se bavila uzgojem živine, ali je u blokadi od 2021. godine.

Gazprom energoholding takođe je vlasnik Termoelektrane toplane TE-TO Pančevo, koja takođe posluje u okviru NIS-a. U pitanju je kombinovano gasno-parno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije. Planirana godišnja proizvodnja električne energije iznosi oko 1.400 GWh.

Vrednost tog projekta je oko 192 miliona evra, a postrojenje je u komercijalni rad pušteno u oktobru 2022. godine. Ta firma, koja zapošljava manje od 200 ljudi, 2024. godinu završila je sa 92 miliona dinara gubitka. NIS je, konačno, i proizvođač vode Jazak.

MOL i ruski Gasprom su dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS koji je upućen američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) na odlučivanje. Zvaničnici su saopštili da će Srbija potom svoj udeo od 29,87 odsto povećati za pet odsto, tako što će kupiti akcije od MOL-a, a manjinski udeo mogao bi da ima i arapski ADNOC.

Sankcije su, inače, uvedene početkom prošle godine zbog ruskog vlasništva, ali su posle nekoliko meseci odlaganja, stupile na snagu u oktobru prošle godine. Rok za završetak pregovora o kupoprodaji je 24. mart.