Dve radnice pančevačkog vrtića „Dečja radost“, Valentina Despotovski i Vesna Lupinka, javno su progovorile o pritiscima koje su trpele od strane Srpske napredne stranke (SNS) da bi zadržale posao. Tvrde da su morale da donose članske karte, prisustvuju mitinzima i uplaćuju donacije stranci, a nakon što su odbile da nastave sa tim, ugovori im nisu produženi.
Valentina Despotovski, vaspitačica, ispričala je za N1 da joj je, pored priloženog CV-ja, uslov za posao bio da učlani pet osoba u SNS. Vesna Lupinka, spremačica sa četvorogodišnjim radnim stažom, navodi da je sve bilo u redu dok je ispunjavala partijske obaveze, ali da joj je rešenje o prekidu ugovora uručeno nakon što je odbila da ide na mitinge zbog straha za sopstveni život.
Ovi slučajevi otvaraju pitanje da li je ovo početak javnog progovaranja o partijskom zapošljavanju i pritiscima koji su godinama bili tabu tema. Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da se ljudi osmeljuju da progovore jer, kako kaže, „diktator“ u očima sledbenika deluje kao gubitnik, a rizik od slepog služenja postaje veći od koristi.
Slično mišljenje iznosi i zamenica predsednika Demokratske stranke, Dragana Rakić, koja poziva članove SNS-a da otkažu poslušnost „mafiji“. Ona navodi da su ova svedočenja samo vrh ledenog brega i da mnogi članovi SNS-a trpe mnogo goru torturu. Rakić dodaje da je s „veličanstvenom studentskom pobunom“ došlo do toga da su mnogi članovi SNS-a stali uz svoju decu, a ne uz Vučića, što je, po njenom mišljenju, dobra vest.
Praksa partijskog zapošljavanja u Srbiji nije novost. Brojni domaći i međunarodni izveštaji, uključujući izveštaje Evropske komisije, godinama unazad ukazuju na to da je članstvo u stranci često preduslov za zapošljavanje u javnom sektoru i da je to jedan od ključnih problema „zarobljenih institucija“.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.