Nije lako biti najlepši: Evoluciona prednost koja vodi ka izumiranju

Istraživači su započeli misiju spasavanja puževa koje neki smatraju najlepšima na svetu, a ujedno žele da otkriju i njihove biološke tajne.

Ugroženi puževi roda Polymita, koji nestaju iz svojih prirodnih šumskih staništa u istočnoj Kubi, imaju živopisne, šarene i raskošno obojene kućice, piše BBC.

Nažalost, te kućice su primamljive kolekcionarima, a stručnjaci za očuvanje prirode kažu da trgovina školjkama gura ovu vrstu puževa ka izumiranju.

Biolozi sa Kube i stručnjaci sa Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji udružili su snage kako bi spasili šest poznatih vrsta roda Polymita.

Najugroženija među njima je Polymita sulphurosa, koja je svetlozelena sa plavim plamenastim šarama oko spirala i jarko narandžastim i žutim prugama preko kućice.

Međutim, sve vrste Polymita odlikuju se izuzetno živim i upadljivim bojama, što je samo po sebi evoluciona misterija.

„Jedan od razloga zašto me ovi puževi zanimaju jeste to što su toliko lepi,“ objašnjava evolucioni genetičar i stručnjak za mekušce, profesor Angus Dejvison sa Univerziteta u Notingemu.

Ironija, kaže on, jeste da je upravo ta lepota razlog zbog kojeg im preti opasnost.

„Njihova lepota privlači ljude koji sakupljaju i prodaju kućice. Dakle, ono što ih čini posebnima i interesantnima meni kao naučniku, nažalost, istovremeno ih dovodi u opasnost.“

Pretražujući internet zajedno sa profesorom Dejvisonom, pronašli smo više platformi na kojima prodavci iz Velike Britanije nude Polymita kućice na prodaju. Na jednom sajtu kolekcija od sedam kućica oglašena je za 160 funti.

„Za neke od ovih vrsta znamo da su prilično ugrožene. Dakle, ne bi trebalo mnogo da ih neko sakuplja na Kubi i prodaje, pa da time dovede neku vrstu do potpunog nestanka.“

Kućice se kupuju i prodaju kao dekorativni predmeti, ali svaka prazna kućica je nekada pripadala živom biću.

Tim je prikupio neke puževe kako bi ih držali u zatočeništvu radi razmnožavanja i istraživanja.

Iako postoje međunarodna pravila za zaštitu puževa Polymita, njihova primena je teška. Nezakonito je – prema Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama -iznositi puževe ili njihove kućice iz Kube bez dozvole. Ali prodaja kućica je dozvoljena na drugim mestima.

Profesor Dejvison kaže da, uz pritiske poput klimatskih promena i nestanka šuma koji utiču na njihovo prirodno stanište na Kubi, „lako možete zamisliti situaciju u kojoj bi sakupljanje kućica dovelo neku populaciju do lokalnog istrebljenja“.

Kako bi to sprečili, profesor Dejvison blisko sarađuje sa profesorom Bernardom Rejes-Turom sa Univerziteta Oriente u Santjagu de Kubi, koji je biolog specijalizovan za zaštitu prirode.

Cilj ovog međunarodnog projekta je bolje razumevanje evolucije puževa i prikupljanje podataka koji će pomoći u njihovom očuvanju.

Deo posla profesora Rejes-Tura možda je i najizazovniji: radeći u uslovima nepouzdanog snabdevanja strujom i u vrućoj klimi, on je puževe Polymita smestio u svoj dom radi uzgoja u zatočeništvu.

„Još se nisu razmnožili, ali dobro napreduju,“ rekao je putem video poziva.

„Ipak, izazovno je — stalno imamo nestanke struje“, dodaje.