Životinjska carstva Azije i Australije su kao odvojeni svetovi, zahvaljujući nevidljivoj liniji koja se proteže tačno između dva susedna kontinenta.
Većina divljih životinja nikada ne prelazi tu zamišljenu granicu, čak ni ptice. I tako je već desetinama miliona godina, uz evoluciju životinja na različite načine sa svake strane. Sve je počelo pre oko 30 miliona godina, kada se australijska tektonska ploča udarila u evroazijsku tektonsku ploču i stvorila arhipelag, preusmeravajući okeanske struje i stvarajući nove regionalne klime prenosi RTS.
Na jednoj strani, u Indoneziji i Maleziji, evoluirali su majmuni, čovekoliki majmuni, slonovi, tigrovi i nosorozi; dok na drugoj strani, u Novoj Gvineji i Australiji, žive torbari, glodari i kakadui.
Ova neobična podela nazvana je Volasova linija – po prirodnjaku Alfredu Raselu Volasu, koji je prvi primetio oštru razliku u životinjskom svetu (uglavnom među sisarima) dok je istraživao region sredinom 19. veka.
„Možemo smatrati utvrđenim da Lombokski moreuz, između Balija i Lomboka, širok samo 24 kilometra, označava granicu i naglo razdvaja dva velika zoološka regiona planete“, napisao je Volas.
Prirodnjak je kasnije samostalno razvio teoriju evolucije otprilike u isto vreme kada i Čarls Darvin. Linija koju je nacrtao na mapi pre više od jednog veka i dalje se smatra hipotetičkom evolutivnom barijerom, iako se rasprave o njenoj tačnoj lokaciji i mehanizmima nastavljaju.
The mysterious rules of nature.https://t.co/q5T6zCG4gp
— ScienceAlert (@ScienceAlert) June 7, 2025Generalno govoreći, Volasova linija razdvaja pojas azijskog kontinenta od pojasa australijske tektonske ploče. To je geološka linija, ali je takođe i klimatska i biološka.
Jedno od objašnjenja za podelu leži u klimatskim promenama izazvanim drevnim geološkim događajima.
„Kada se Australija odvojila od Antarktika, stvorila se oblast dubokog okeana koja je danas poznata kao Antarktička cirkumpolarna struja. Ta promena dramatično je uticala na klimu cele planete i dovela do značajnog zahlađenja“, objasnio je autor jedne od studija koje se bave Volasovom linijom, Aleks Skils.
Ekstremne klimatske promene vrste s obe strane linije, su drugačije podnele, što je dovelo do jasne biogeografske razlike kakvu danas uočavamo.
Smatra se da se tako životinjski svet u potpunosti adaptirao na ekosistem u kojem prebiva da nije želeo da ga na pusti, niti da pređe „liniju“ koju su mogli, česti su zaključci istraživanja.
Duboki okeanski kanali poput Lombokskog moreuza razdvajaju svaki pojas, što životinjama otežava prelazak. Čak i kada su nivoi mora u dalekoj prošlosti bili mnogo niži nego danas, ovaj ponor je i dalje postojao.
Iako je Volasova nevidljiva linija najočiglednija kada se upoređuju sisari u Aziji i Australiji, ona postoji i kod ptica, gmizavaca i drugih životinja.
Vrlo malo mešanja i među ribama
Čak i u okeanu neke vrste riba i mikroba pokazuju genetske razlike na jednoj strani granice u poređenju sa drugom, što ukazuje na vrlo malo mešanja između populacija.
Naučnici još nisu shvatili koje nevidljive barijere sprečavaju ove vrste na veću pokretljivost. Međutim, stanište i klima su verovatno faktori koji naglašavaju evolutivni jaz.
Godine 2023, analiza više od 20.000 vrsta kičmenjaka otkrila je da su se linije jugoistočne Azije razvile u relativno tropskom drevnom okruženju koje im je omogućilo da se prošire prema Novoj Gvineji na vlažnim ostrvskim „stepenicama“.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.